Poezija

za Deda Mraza Volim ga! Volim i njegovo nasmejano lice i ruke jer vazda u njima ima olovku i papir da beleži dečije želje i to cele godine! I on piše i prati da li su deca dobra il’ nisu. Dobroj deci uvek želju ispuni bar taj jedan dan. E, ja mu zato ne dam…

Ako ikad posumnjaš tko si odmah ću ti reći da u tim trenucima znaš: Ti si moja ovozemaljska ljubav. Ona o kojoj pjesnici pjevaju kako je jedina (iako ni jedna nije) ona koja donosi osmjeh na lice i grije srce kad je dan običan a ti želiš teatar od svog života. To si ti. Irena…

Ona kaže… da su zgrade previsoke, da leptiri umru od ljubavi jer se zaljube u svoja krila. Ona kaže… da su igre na sreću nameštene, da je Kiš bio jedan običan plagijator i da se ona uopšte ne nervira oko toga. Ona kaže… da se niko bolje od nje ne razume u preparate za kosu,…

Pametni znaju da se žvaka ne guta.

Ne zaboravi nikad ko sam. Ne moraš da me probudiš da bi to znao. Znaš, znam. Odlična i očajna češće dosledna i kad greši. Budala! Prepoznaje dobro iako ne zna da ga stvara. TO nije greh, zato preskoči ono što ti ne prija i što ne valja i ne pokušavaj išta da promeniš nije vredno…

Reči u dlanove stavi ugrej ih pogledom usnama i prospi ih po meni. Vidim proleće u tebi.