Poezija

Znaš šta smislila sam savršenu priču. Neću je pričati ona će biti moja mala tajna koju ću otkriti onda kad me više ne bude bilo sa tobom u mislima tako jako i kad mi ne bude bilo važno kao što tebi nije sada. Tada će oživeti i postati suština i jedna sasvim obična priča iz…

Svaki put obećam sebi da te više neću. Onda te ugledam zaboravim na obećanje i ti uzmeš koliko ti treba. Potom odeš. Ja dobijem samo trenutak merljiv pipetom i dovoljan za obećanje da te više neću.

Nedostaje mi to što vidim da si ti tamo i što bih volela da budeš ovde a ne to što jesi tamo i što bi bio da si ovde Ne poznajem te dve tvoje pojave Nedostaje mi to saznanje.

poželim ponekad da te slomim jako kao kad prut osloniš na koleno i pritisneš krajeve nadole polako kao staklo kad se lomi da pukne celo pa da te onda uzimam deo po deo poželim ponekad da te bacim na pod da te na delove rastavim pa da ih uzimam lagano i ponovo sastavim

Vraćaš me stalno. Baš kad krenem da padam ti me uhvatiš. I ne brine te što visimo nad provalijom i što je dovoljan jedan korak do … Pusti me da te oslobodim.

Hodnik dužine osamnaest metara taman da prekratim dan i stanem. Ružne se reči čuju između zidova i zatvorenih vrata otvorim ih povratim samopouzdanje tek da preguram dan i stanem. Ljubav sakrijem u džepove kaputa prebrojim procente u uglovima levog i desnog odmahnem rukom otpijem gutljaj crne i gorke tek da budna ostanem i stanem. Uđem…