Po planu i programu kasnim jedan dan. Prošlo je tačno godinu dana od kada sam prvi put otvorila svoj blog, na sistemu blog381. Celu priču, znate svi koji ste me čitali. A sad je došlo vreme, što bi rekli naši stari, da se malo “priča uozbilji”. Ha, ha … šalim se naravno, prosto sam previše…
Subota, zora, 4 i petnaest minuta preko. Ja u gaćama šetam po stanu i kontam da za 15 minuta treba da se obučem, našminkam, smirim, napunim onu moju “sport bili” torbu, i da čekam kraj prozora, k’o ona mlada Mitu bekriju. Dobro je, obavila sam sve za 10 minuta. Odlazim do prozora i vidim auto….
Uf što je dobar ovaj Windows Live Writer, za sve one koje mrzi da na flešu nose svoje portabl programe. Uradiću to čim nakupim nešto vremena, koje curi, i nije ga sramota. Izveštaj, onaj ozbiljan, napisah na BITNO, sad ću malo da talasam, onako neobavezno, da olakšam dušu. U Novi Sad sam rešila da odem…
Volim Da volim Da šetam šumom u jesen Dobru muziku Duhovite, umerene i optimiste Da imam više od dve ponude na lageru za izbor. Ne volim Da pišem po nekom šablonu, nikad to ne ispadne kako “šablon nalaže” Samoživost i prostakluk Sujetne, razmažene, lenje, političare, lopove, lažove i predsednika opštine 40 i plus (što celzijusa,…