U taj stan smo se uselili 2000. godine, neposredno pred 1.rođendan starije ćere. Gazde su nam stanovale u istom ulazu u prizemlju. Ugovor o iznajmljivanju stana nismo potpisali, da ne bi oni plaćali porez na podstanare. Papiri za stan su bili nesređeni. Da pojasnim, telefon smo plaćali na ime pokojnog gazde, struju takođe, a komunalije…
Kad sam počela da pišem blog, nisam imala jasnu viziju u šta će, i da li će u nešto da se pretvori. Osim edukativnog karaktera, što većina koja prati ovaj blog od svog nastajanja zna, koji je imao na mene, pretvorio se u jedan glas iz provincije. Meni je sasvim jasno, da priča o razvoju…
Pre neki dan, dobijem komentar na Dan za nas. Prvo što sam pomislila je da je spam u pitanju, ali kad sam pročitala komentar, shvatila sam da se javio neko ko mi je bio jako blizak. Komentar je napisan tako da nisam mogla da zaključim da li se radi o muškarcu ili o ženi. Naravno…
Slike se crtaju životom a gledaju umom. Hvala na pitanju, vidim odlično! Samo sam ravnodušna!