Boli kad u kraju oka ugledaš ruke. Tuđe. A ti bi da te dotaknu lenjo kratko tek da imaš šta da zaboraviš.

Gledam u papir k’o u bunilu. Moram da napišem. Pre bih da kažem. Teška mi je olovka. Teške su mi i misli. Pitam se, ima li smisla? Ne mogu da se pomerim. Ćutim. Ne nalazim način. Ne nalazim razumevanje. Ne nalazim ni sebe više. Gledam u parket gleda ga i svetlost. Baš se jasno vidi…

Bio sam student nezadovoljan nametanim ustrojstvom htedoh da pišem nove knjige, Bio sam lekar krao sam život od Bogova i pod zakletvom ga stavljao u meso, Bio sam mornar u svoj različitosti sveta ploveći shvatih njegovo jedinstvo, Bio sam vatrogasac prozreo sam ćud vatre da uništavanjem otpočinje stvaranje, Bio sam vojnik naplaćivao sam slobodu krvavim…