Moram da kažem da me jako vrijedja kad mi se naš gradjanin ili gradjanka obrate sa rečju gospodin, a vi omladinci treba da reagirate na svakom mjestu gdje čujete ovakva oslovljavanja i da se borite protiv toga. Za našu mladju generaciju to mora biti tuđe, mada nama ništa ne smeta ako stara generacija, iz gradjanskih krugova, upotrebljava te nazive u medjusobnom saobraćaju.
Neka im tako ostane, kad im se svidja!
Ali u raznim ustanovama, preduzećima i školama nećemo moći da dozvolimo dalje upotrebljavanje tih naziva, naročito ne u školama, gdje to štetno deluje na vaspitanje dece.
Ja sam nedavno pomenuo reč intelektualizam u negativnom smislu, razumije se da ništa negativno nisam mislio o našoj socijalističkoj intiligenciji. Ja sam mislio na one veoma malobrojne, jalove intelektualce, koji, naročito u literaturi, slikarstvu, filmu i drugom lebde negdje van naše socijalističke stvarnosti i koji su, uglavnom, nosioci negativnih uticaja iz inostranstva.
Oni ne gledaju kritički već kritizerski na zbivanja u našem društvenom životu. Za njih je marksizam preživjeo. Oni hoće nešto “novo” i ako se poduhvate da napišu nešto o nekom problemu, djeluju često veoma štetno.
Slično je i sa našim filmovima, od kojih mnogi nemaju veze sa našom stvarnošću.
Iz govora na VII kongresu NOJ, Beograd
25. januar 1963.
– Ne znamo druže Tito, da li naziv “Muzička omladina” odgovara? Po nazivu organizacije, ljudi dobijaju utisak da se naša organizacija bavi isključivo muzikom. No, mi smo sve više organizacija koja sve više propagira i druge umjetnosti.
– Po mom mišljenju, naziv ” muzička omladina” sasvim odgovara. Ako kažete ” Umjetnička omladina” naziv opet ne bi odgovarao, jer bi se moglo pretpostaviti da su u organizaciju učlanjeni samo omladinci koji se bave umjetnošću. A da bi čovjek postao umjetnik, treba dosta da se radi i da se aktivno bavi umetnošću.
Kad sam ja na primjer čuo ” Muzička omladina” odmah sam razumio da je riječ o zamisli okupljanja velikog djela naše mlade generacije u pokret koji ima za cilj da kroz razne vrste umjetnosti oplemeni druge i sebe.
Iz razgovora sa delegacijom Muzičke omladine, Beograd
29. april 1964.
Podrum! 😛
Draga Suske, mozda nije primereno, ipak ja nisam toliko prisutna na blog sceni (mada ste mi svi jako bliski ovako virtuelno)… ali moram da ponovim pitanje RainDoga: “Sta ti bi bre?” Mislim, i meni je prvo na pamet palo da si odlepila (ponovo se izvinjavam). Jasno je da neka poruka postoji ali ja je ne vidim 🙁
U svakom slucaju si zagolicala mastu mnogih (moju sigurno!) 🙂 🙂 🙂
Auuuuuu.
Ja ovde više ne dolazim dok me neko ne obavesti da se smirila.
ja cekam P-10 volim da se podsecam 😛
Suske
U potpunosti te razumem i podrzavam u svakom postu koji si izbacila u poslednjih 24h.
Takodje, divim se mastovitosti i postupnosti u odabiru i izbacivaanju postova…
Savrseno oslikavaju i na nedvosmislen nacin govore vise od onoga sto citamo u njima….
Pomno pratim i cekam zavrsni post iz ovog niza kako bi sublimirao i doneo zavrsni zakljucak !
Srecno …
Pijes kafu na terasi i cepas se od smeha sto se jadnici pitamo sta ti je?
Jel gotov taj podrum? 😛
I sta je bilo na kraju sa drugom iz “Muzicke omladine”? Da li se i on, kao i drug Raja obesio u zatvoru?
Jel sad bezbedno? Sve se osvrćem da me neko ne rokne nekom močugom po glavi kad svratim na ovaj blog.
#Baba
Za sve je kriv taj Podrum … samo da znaš! 👿
#Zmajček
P-13 je prava mera
#Deda
Ja znam da me ti jedino razumješ u ovim mojim nastojanjima da probudim svijest kod mnogobrojnih drugarica i drugova naše zajednice. 😀
#Baba
Pivo!!! Pivo je krivo
#Atol
Verujem da je drug iz “Muzičke omladine” pravilno shvatio reči druga Tita.
Jer ne sme da se gleda tako uskogrudo, reč “muzika” ne znači muzika u užem smislu te rječi, več podrazumeva umjetnost od širokog značaja za Zajednicu.
#RainDog
Nema opuštanja, a nema ni močuge. Stundenti i narodna omladina su u pravu! 😀
Jebote, i ja popizdim kada me oslove sa gospodjo. A zasto? Pa, da sam gospodja ne bih rmbacila od jutra do sutra, imala bih vremena / a i raspored za celu nedelju/ za masera, pedikira, manikira, vreme kada doruckujem, rucam i veceram, a ne kada stignem, u letu, bacajuci za vrat, imala bih dadilju, sobaricu, kuvaricu /more bolje kuvara/, bastovana, pralju, tkalju…….i da ne nabrajam vise.
A sto jest, popizdim i kada mi kazu drugarice…jebote, ne mogu celom svetu da budem drugarica…
Nit se tera nit se vodi…izgleda, ne znam sta hocu valjda? Au sto to tek mrzim.
Ajd’ pomozite, kako da dozvolim da me oslovljavaju?
Idi bre Sus, baci ti mene na muke!
#Firstname Lastname
Šta bona da skapiraš … u podrumu prašina, mogo knjiga, oće pamet da se pomuti definitivno …
A rekoh već u nekom od ovih 13 postova, ne znam stvarno gde
Ovo je poklon za sve koji žele socijalizam … da se podsete …
#electrasdreams
Znaš šta sad si ti mene bacila u frku. Mislim kako god da te čovek oslovi – najebo je …
Ja mislim da je najbolje da te ne oslovljavaju, nek čekaju da ih pogledaš pa samo progovore i tolko 😀
🙂 Kasno paljenje, zrela sam za odmor… Jos kad svratim kod Dede i pogledam one slicice sa Jezera…
Nego, jako si darezljiva. 13 (i slovima: trinaest) postova na poklon nekima…
Prasina i paucina su mnogo gadne stvari. 🙂
#Firstname Lastname
Pazi 13 je baš zgodan broj … gotovo da je namerno izabran
Paučina i prašina su zajebane stvari po definiciji 😉
Pa jeste, sta ima da me oslovljavaju?! Zaboravih da ti kazem da se tek jezim na ono…dragamilasrce dusoljubavisrecomoja…..ma pusti molim te, ovakvog akrepa nigde nema. Dabome, neka cekaju da ih pogledam. Sreca pa neki tada NIKADA nece dobiti priliku da progovore.