Da li razmišljate o tome?
Da li vam je važno?
Meni jeste.
Reagujem odmah, onako kako osećam i u stanju sam da napravim neugodnost i sebi i ljudima koji se u tom trenutku nalaze pored mene.
Da sam pogrešila vidim u očima drugih ljudi, tačnije, kada već bude kasno.
Bez obzira što ne postoji loša namera i što je reakcija upućena nekome ko vas mnogo dobro poznaje i to zna, reakcija na bilo koju emociju ne treba da bude ishitrena, naročito ako se oko vas nalaze ljudi koje susrećete prvi put.
Ni to ne mora da bude strašno ako vam do tih osoba nije stalo ili ako ne brinete mnogo o tome kakav ćete prvi utisak ostaviti. Ali ako vam je važno, onda morate da budete svesni trenutka i okoline, jer možda nikada nećete dobiti priliku da ispravite mišljenje koje su ljudi stekli o vama.
Čak ni iskrenost, čak i to što ste se osećali kao da su tu ljudi koje vi dobro poznajete i koji vas dobro poznaju, vaša reakcija mora da bude primerena trenutku.
Učim, na žalost, iz ličnih pogrešnih postupaka.
I bude mi krivo, ne toliko što nisam uspela da pokažem kakva jesam, već što sam pokazala kakva nisam.
Zbog nervoze, nesigurnosti, umora, bolesti, čega god, opravdanje za lošu reakciju ne postoji.
Sve se u životu uči pa i offline komunikacija, meni ostaje da žalim zbog upropašćenih prilika i da naučim da brojim bar do 100, da razmislim i tek potom reagujem.
Grešimo i greške nam se ponavljaju sve dok stvarno ne naučimo. Na nama je da se trudimo da se popravimo.
Moje misljenje o celokupnom zivotu ims definiciju …
a to je: Rodjena sam da bi zivela,zivim da bi stvorila decu i prosirila ljudski rod, posle toga umirem i moje mesto na zemlji zauzima neko drugi.
Po meni je to istina. I ja verujem u to. Pogotovu danas kad sam isla sa drugaricom,rekla je : “kad me neko ko mi je drag povredi(mnogo),pomislim zasto sam ziva” Ja sam joj rekla svoje misljenje otome… A ona me je pitala: “zasto mislim da kad jedan covek umre na njegovo mesto dolazi jedna beba” , ja sam cutala i ceo dan sam razmisljala o tome. A sada jednostavno mislim da je to istinito. Posto sam cula da se u Hrvatskoj rodilo dete u istu minutu kad je jedan covek poginuo u saobracajnoj nesreci. Sta vi mislite o tome?
Наравно да имате право и овако да размишљате. Хришћански став би био да суштина живота није у томе да “живите” да бисте продужили врсту. Широка је тема, па нема смисла да овде идемо у детаље, али поставићу Вам само једно питање: ако се живот испуњава у рађању деце, шта ћемо са људима који из неког разлога немају децу; да ли је онда њихов живот промашен? Поздрав!
Strpljen-spašen je uvek pomoglo mada je meni realno bilo potrebno mnogo vremena da to postanem.Sad je stvarno sve mnogo lakše.Sve u životu dođe kad tad na svoje mesto.I previše značaja dajemo jako nebitnim stvarima u životu.
Svi koji kažu da nerazmišljaju i da im nije bitno mišljenje drugi lažu. Čovjek je programiram da bude u zajednici te da se ponaša prema zajednici.