Ovih dana je teško zaobići političke teme, bilo da ste aktivni član neke političke partije ili običan građanin Srbije, neopredeljen, sluđen, razočaran i uvređen. I koliko god se trudili, mi jednostavno razmišljamo o izborima, bilo da kritikujemo ili hvalimo.
Milslila sam da će posle moje odluke od pre nekoliko godina da se ni na koji način neću baviti politikom, ne mogu a da ne prokomentarišem ono što primećujem ovih dana u Srbiji.
Kampanja je ovoga puta bila najneinventivnija od svih koje do sada pamtim. Ni jedna politička partija ne daje konkretne detalje o nečijoj zlopoupotrebi, svi govore da se se napregnemo i prisetimo šta se to radilo, ili nije radilo nekoliko godina unazad. Ni jedna politička partija ne priča o programima, detaljnije, sa više ključnih momenata, već samo površne, već naučene fraze, koje smo već doktorirali – „Živela Srbija!“
I ja se prisećam, i vagam i merim, i 6. maja ću definitivno da presečem, iako je moja prvobitna odluka bila da ću ove godine bojkotovati izbore.
Zašto sam se predomislila?
Evo nekoliko ključnih reči, o kojima, kao običan građanin ove zemlje razmišljam.
1.Red, rad, disciplina, posvećenost, upornost
2.Cilj
3.Elite
4.Promene
Red, rad, disciplina, posvećenost, upornost ….
Ako se vratimo dvadesetak godina unazad, ko je u mogućnosti naravno, i prisetimo se ko je pobeđivao na izborima, ne mogu da ne primetim da su pobeđivali oni koji su imali cilj, koji su bili uporni i koji su tačno znali na koji način će izbore dobiti.
Dakle, omasovljavanje članstva je bilo neophodno iz nekoliko razloga. Prvi, zato što se na taj nači veoma lako moglo manipulisati ljudima (partija je sve), drugo, svaki član je MORAO na izborima da donese onoliki broj glasova koliko imaju njegovi članovi uže i šire familije. Treći, svi su, bilo da se radilo o SPS-u, JUL-u ili SRS-u (partije toga vremena) bili posvećeni i uporni, da bi ostvarili svoj cilj.
Potpuno sam sigurna da su svi, ali baš svi politički aktivisti uporni, posvećeni, odgovorni (za ono što oni smatraju da treba da imaju odgovornost) i vredno rade da ostvare svoj cilj.
Zar smem sebi da dozvolim da budu bolji od mene, i da me na bilo koji način spreče da ostvarim svoj cilj?
Cilj
Novi kanali komunikacije, društvene mreže, blogovi, online izdanja novina, su mi omogućili da pročitam mišljenje mnogo više ljudi nego do sada, kako političkih aktivista tako i običnih građana Srbije. Potpuno je vidljivo ko jeste aktivista neke političke partije, a ko nije (oni koji nisu to odmah napišu da ih neko ne strpa negde gde im nije mesto zbog stava koji imaju, a koji se recimo podudara sa stavom neke političke partije, koju oni zbog mnogih drugih stvari ne podržavaju).
Ljudi su nezadovoljni, prevareni, zgroženi, razočarani, ljuti, besni, jer neko nije ispunio njihova očekivanja.
Očekivanja su različita u zavisnosti od stepena obrazovanja, kulture i inteligencije pojedinaca. Neki su recimo očekivali da neko dođe i napravi im radno mesto na 10 minuta hoda od kuće, neki da se vrati Titovo vreme gde je rad bio sam sebi svrha, a gubici su se pokrivali iz kredita. Neki su očekivali da dobiju veću dnevnicu za kopanje kanala od dnevnice jednog lekara, profesora, policijskog službenika, a očekivali su da mu ti isti služe dok oni imaju pravo da ga pljuju i nipodaštavaju. Neki su očekivali da imaju pozorišne predstave svakoga dana, koncerte, kulturna dešavanja, za džabe, da im opština to omogući jer oni nisu u mogućnosti da to sebi priušte …
I svi su razočarani jer NEKO nije ispunio njihova očekivanja.
Ja se sad, ’nako samo, pitam, da li je normalno da baš za sve okrivimo drugog, da okrivimo nečiji tuđi nerad, i da li je uvek neko drugi kriv? Da li je normalno da dozvolimo da svoje očekivanja i ciljeve kreiramo tako da zavise isključivo od drugih?
Nije.
Ako želite bolji posao, u kancelariji na primer, naučite da radite te poslove koji se rade u kancelariji. Ako želite da budete lekar, naučite da lečite ljude. Ako želite da budete profesor, naučite sve što je potrebno da imate znaje više od onih kojima bi da ga prenosite. I nemojte se pitati „kako onaj sa dva razreda sedi ovde, a veze nema“ da biste vi mogli to da komentarišete, vi morate znati taj posao bolje od njega. Morate biti spremni u svakom trenutku da taj posao obavite, i da znate i da možete. Recimo, svi znamo da kopamo kanale, je l’ da? A ko može da ih kopa?
Definišite svoja očekivanja i ciljeve, prilagodite ih svojim mogućnostima, i uradite sve da ih ostvarite. Nemojte nikada dozvoliti da neko ima jaču volju od vas samih da ostvari vaš cilj. Uradite bar jednom u životu pravu stvar i razočarajte se u sebe, jer niste ispunili svoja očekivanja.
Elite
Da vidimo, ko sve danas u Srbiji sebe smatra elitom.
1.Javne ličnosti: glumci, pevači, zabavljači, voditelji, TV lica, smatraju da su elita ove zemlje.
2.Doktori nauka, magistri, profesori, naučnici, smatraju da su elita ove zemlje.
3.Političari smatraju da su elita ove zemlje.
4.Većina korisnika interneta uopšte, pogotovu korisnika društvenih mreža, sebe smatra elitom ove zemlje.
5.Svako ko sebe ne smatra promašenim slučajem u Srbiji, misli da je elita ove zemlje.
Ja se sad, ’nako samo, pitam, kako je moguće da pored ovolike elite Srbiji može da bude loše?
Ako ste se pronašli u nekoj od ovih grupa, zanima me, da li ste se zapitali, imate li vi odgovornost kao elita ove zemlje ne samo za sebe, već za društvo uopšte? Ako vi, kao elita ove zemlje, ne prihvatite tu odgovornost i izađete na izbore i odlučite o sebi, ko će to uraditi umesto vas?
Nemojte zaboraviti, da će svi oni koje vi ne smatrate elitom uzeti glasački listić i zaokružiti ono što im budu rekli oni koji im budu otišli do kuće u nekom zabačenom zaseoku svukud po Srbiji. Ne zaboravite da politički aktivisti neće sedeti skrštenih ruku i čekati da se vi elito smilujete da im date svoj glas. Ne, oni će otići u najzabačeniji zaseok i uzeti svoj glas, koji ih vodi do cilja, i sutra će mirne duše sebi reći „nisam uspeo, ali sam uradio sve što sam mogao“.
Da li ste vi uradili sve što ste mogli?
Da li ćete uraditi sve što možete?
Promene
Nema zdravog čoveka u Srbiji koji nije za promene. Ne postoji!
Svi hoće da se NEŠTO promeni, da se NEKO promeni, da NEKO uradi, da NEKO pokrene…
A vi?
Šta ćete vi uraditi za te promene koje tako žarko želite?
Bojkotovaćete izbore?
Bravo!
Em ćete olakšati izbornu proceduru, em ćete političkoj eliti ove zemlje DOZVOLITI da odlučuju umesto vas.
Zatim ćete neelitnim građanima Srbije omogućiti da vam kreiraju život po meri kojoj njima odgovara, pa ako vam sutra bude predugo ili prekratko, ONI će biti krivi.
Je l’ tako? Tako je!
ZATO!
Izađite na izbore! Pokažite da ste odgovorni za svoj život, zaokružite neki broj, ili ih zaokružite sve, ili ih sve precrtajte, ili predajte prazan papir da neko može da upiše neki broj umesto vas, uradite onako kako vi smatrate da treba, onako kako vi mislite da će biti najbolje za vas.
Samo nemojte sedeti skrštenih ruku i čekati da neko drugi odluči umesto vas, da neko drugi sutra bude kriv što nije ispunio vaša očekivanja.
I nemojte, molim vas, da razmišljate kojoj političkoj partiji pripadam, koga ne mrzi da čačka, naći će već, ovde ne pišem kao politički aktivista, jer to nisam, već kao građanin ove zemlje.
Još nešto, kada pronađete kojoj stranci pripadam, nemojte zaboraviti da nikada nećete saznati koji ću broj na glasačkom listiću zaokružiti, i da li ću uopšte glasati. Ali ću izaći, preuzeti listić, i ubaciti ga u kutuju. I sutra ću sama biti odgovorna što sam se prevarila ili što mi je dobro.
Razmislite, bar do 6. maja, posle će vam ionako biti uzalud čak do 2016. godine.
Lepo… saglasan sam sa svakom rečenicom koju si napisala. Ja nemam za koga da glsam, ali svakako izlazim na izbore.
Zamisli da si ovaj post napisala pre 4 godine? Što da ne … može se reći da je vanvremenski. Pa onda su prošli izbori i desilo se ovo što se desilo. Glasali smo protiv nekog a ne ZA nekog i naravno izgubili. Kako god okrenem, nakon izbora nikada nisam pobedi. da li to ne umem da odaberem prave gubitnike … pa mi kriv đavo 🙂 Dugo tražim na netu da mi neko napiše razlog zapto da izažem na izbore i još nisam naišao na post, status, tvit koji bi me ubedio u to.
u kancelariji na primer, naučite da radite te poslove koji se rade u kancelariji. Ako želite da budete lekar, naučite da lečite ljude. Ako želite da budete profesor, naučite sve što je potrebno da imate znaje više od onih kojima bi da ga prenosite.
sve ovo napisano je tačno ali nema veze sa politikom ni izborima. Ovo je realan život u kome se borim van biračkih mesta i tu mi političari niti pomažu niti odmažu. Ja na izbore neću izaći … ne želim da učestvujem u kreiranju političke scene Srbije od ponuđenog materijala na tržištu. Od ovog se ništa kvaliteno ne može napraviti i veruj mi da je totalno isto da li vladaju demokrate, naprednjaci, radikali … samo razmisli u lokalu koji su to ljudi, pa će ti biti jasno, jer mi Tadića and company nećemo videti u narednih 4 godine.
Problem je imenjače što neizlaskom na izbore ti de facto radiš baš ono zbog čega ne želiš da izađeš: učestvuješ u kreiranju političke scene Srbije.
A jedina poruka koju šalješ političarima nije ta koju bi hteo da im pošalješ već upravo obrnuto: meni ste svi dobri, možete i bez mene da se dogovarate i vladate.
Dakle, smisla (u tvom slučaju, s obzirom da ni ti nemaš za koga da glasaš) ima jedino: izaći i precrtati sve.
Tačno, matematika je prosta, ali i kad izađem precrtavam, crtam smajliće isto nekako kreiram političku scenu Kako god okreneš. Ovako mi lakše, ne dotiču me. Niko se nije setio da spomene školstvo u poslednjih dva maseca, neću ni ja njih 🙂
Da, kapiram. Ja ipak želim da pošaljem poruku, a ta poruka će biti precrtavanje svih.
@Zoran – Deo koji si citirao, ovako izvučen iz konteksta zaista nema veze sa politikom, ALI, svi mi imamo pravo da kritikujemo nekoga zato što je nešto uradio ili nije uradio. Kada su konkretni ljudi i konkretni poslovi u pitanju onda je lako. Kada je politika u pitanju, svi peremo ruke od nje, logično je je l’ nismo političari već konzumenti kreirane politike, i komentarišemo zašto nešto nije urađeno ili jeste urađeno. Samim tim komentarisanjem mi smo već zaglibili u politička dešavanja i pokušavamo da kroz komentare pošaljemo poruku.
Ako smatraš da ćeš time što im nećeš dati legitimitet izlaskom na izbore dajući im pri tom jasnu poruku, koju god, manje učestvovati u politička dešavanja, nego ovakvim jasnim iznošenjem stava, grešiš.
Mi nemamo ni drugu Srbiju, niti druge ljude koji su SMELI da izađu na crtu i da kažu za sebe “JA imam moć da ti kreiram život”. Na žalost, ali nemamo. I time što ćemo da odćutimo još jedan krug, ništa nećemo postići.
Ako se pak pojavi 30% nevažećih glasačkih listića, to će morati neko da primeti.
Ja nemam vremena za još jedan krug statiranja. Iskreno. 🙁
I nemoj da očekuješ da ti neko pominje školstvo, NEMA KO prijatelju da ga pomene. Ni školstvo ni kulturu, ovde se vodi borba za goli život (kukuruz, pšenica, svinje, kokoške, prasići i slično)
@RainDog – Razumemo se.
Ok mada od vas dvoje očekujem da kapirate matematiku i da znate da veća izlaznost makar i sa smajlićima ide u korist ovim najvećim strankama, a ne zna se ko je gori. Jer ova priča Koja ide netom da je bolje izaći i švrljati nego ne izaći nije smišljena od ljudi koji razmišljaju kao ti Sus već iz centrale DS-a Jer su videli da ima puno onih koji nećemo na izbore pogotovu naša net populacija i sada ajd “odlučite da drugi ne odluče” ja se ne slažem sa tim jar ako izađem pomoći ću ili DS ili SNS a to ne želim.
Nebitno je ko će da ima koristi, velike ili male stranke, jer su sve iste.
A cela akcija i jeste smišljena od ljdi koji razmišljaju kao Suske. Kakav crni DS. Oni su najviše i popizdili jer listiće će precrtavati ljudi koji bi trebalo da budu bliži njima i LDP-u (što je isto) a ne SNS-u. Akcija je krenula sa Peščanika, najljućih neprijatelja DS-a, od Vlade Pavićevića, Vesne Pešić, Vesne Rakić Vodinelič i te ekipe. Šta se petljaš kad ne razumeš bre profo :))
Neću da “čačkam – mrzi me.
Mislim da je opet LDP.
Jednom LDP – uvek LDP, zar ne?
Ja izlazim i zaokružujem.
Koga?
Još ne znam!
Znam samo da od ovih koji su do sad vladali ili ih podržavali, neću nikog.
Tomislave, dobro veče 🙂
Nije bilo prekida, ali sam samo član. Ne učestvujem u radu. Baš uopšte. I nije važno za priču, zato sam naglasila. Kada budem napustila tu stranku, druge za mene i neće biti. Toliko.
Dobro je što ćete glasati. 🙂
izbori i politika nisu za mene