Pred pustom
musavom uličnom tezgom
zakićenom listovima koji dočekaše jesen
Stojim
posmatrajući te jadne, lopovske
sitnice:
stari sapun, ukraden ruž, razmrljano rumenilo
biserna ogrlica istrošenog sjaja
i videh među tricima
zagubljeni buket:
izgužvane latice, pogrbljene stabljike
i miris što na smrt miriše
Dok sam čekao Jelenu
U poslastičarnici ”Bombaj”
zuji limunada među praznim stolicama
samo Ciganka lenjo dovršava tufahiju
zatim propne usnu i cokće šupalj zub
pali duvan orošen znojem radnika
Moja je pojava diže s mesta,
od masnog, lepljivog stola
izgoni je na hladno, jesenje sunce
– Dobar dan, izvolite! –
Dajte mi onaj ubogi cvet,
i svu njegovu polumrtvu braću
celo kolo presahlih života
Dajte ih što su napola sveli
napola crni
Samo dajte…
– Pošto buket? –
S groba je ukraden
Znam, takav mi i treba
pružim stotku i ne sačekam kusur
znam da danas vredi mnogo više
Ciganka se vrati za svoj sto
cipele mi se otkotrljaju niz bulevar
Evo je
Jelena
u izmaglici nekog starog mirisa
smaknuta je šminka ruži
niska zuba pod osmehom jedva tinja
Zadenem joj buket za dlanove
nisam slomljen i govorim hladno
samo da me obrve ne izdaju od sažaljenja
Kažem joj
– Dakle, to je tako na kraju? –
Nestaje mi se iz ovih vidokruga
da je ne gledam kad ih pokapa svojim groznim suzama
dok skrnavi te leševe
dok melje reči u vetar
dok se hijena ceri tišinom
Eno,
već me nema
Danilo Lučić
kakav kraj….
Dobro napisano Danilo. Odiše proživljenošću.
Gorak buket, odlicno napisan.
Baš je lepa pesma!
jeste vala, Bane. Prozivljen…cemer.
..pobegosemi reci…kakav kraj….
Auh! 🙁
Drugačije od onoga što sam do sada imala priliku da pročitam. Dugačije, ali odlično!
Danilo, iako tužan, lep je ovaj “Buket za Jelenu” 😀
Hvala na lepim komentarima, jos jednom.
Ali cekajte malo, pa nije pesma toliko lcemerna i pesimisticna.
On je shvatio i pomirio se sa tim.
Dok taj mrtav odnos sa Jelenom nije bio odstranjen on nije mogao da nastavi dalje.
A sada moze jer sada mu je sve jasno…
Svega ima u pjesmi.I humora i ironije i realizma.
Svida mi se, veoma.
uf! udara. odlično.