Subota, zora, 4 i petnaest minuta preko. Ja u gaćama šetam po stanu i kontam da za 15 minuta treba da se obučem, našminkam, smirim, napunim onu moju “sport bili” torbu, i da čekam kraj prozora, k’o ona mlada Mitu bekriju. Dobro je, obavila sam sve za 10 minuta. Odlazim do prozora i vidim auto. Mislim ljudi stigli ranije. Izlazim napolje i vidim da auto ima čudan registarski broj. Cimam Baneta da ga pitam gde je i šta radi? Stigli su za 10 minuta, ja sam za to vreme napunila ćelije nikotinom da ne divljaju po kolima. Pokupismo Gagu, ja se prekrstih “u sebi” da nas ne “bije maler”, i krenusmo.
Obraćam se šoferu, u stilu da ja imam njegov broj, i konstatujem da je on Ž.J. kaže on, a NE, nisam ja Ž.J., ja sam L., i ja Vas znam, selio sam Vas prošle godine. I bilo me je sramota, ali na kratko. Muškarci su u tim trenucima billi samo TRS, lica im nisam gledala, već ruke. Prazne nisu smele biti.
Na par kilometara od Bora, cimam Rain-a, da vidim gde se nalaze. Razgovor uljudan uz dobro jutro i srećan put. Hm, zaboravila sam da ga pitam gde ćemo ono da stanemo prvi put te cimam Rain-a drugi put i dogovaramo mesto odmora. Malo zatim kreće vejavica, kraj puta u jarak sleteo jedan auto, a Deda dao gas i ja naravno cimam Rain-a i govorim mu da kaže Dedi da se smiri malo. Kafu smo pili u miru i tišini. Oni koji nisu imali svoje šolje morali su da naruče u kafani. Jebiga nije bila loša, kad nemam šolju ko mi kriv.
Autoput je u principu jako dosadan put. Nešto sam se setila i cimam Rain-a da ga pitam to nešto, uljudno odgovara i prekida. Eh, tada smo ogladneli i ja cimam Rain-a i ČUJEM: Pa šta SAD hoćeš? E pa nema spavanja, izvini, mi smo gladni, vi usporite, mi idemo prvi treba negde da se stane i kupi klopa.
Uh, dobre kifle smo jeli, u kolima doduše, nema šta – ja birala!
Izadjosmo iz Bgd-a, i krenusmo još dosadnijim putem od onog autoputa. Nama što smo sišli sa planine, stvarno para oči kad nam puca pogled u nedogled i nema gde da se zaustavi.
E sad nam se piški. Ja cimam, pa Rain-a naravno, da mu to saopštim, i da kažem Dedi, da BRE mi treba da idemo prvi a ne oni, jer MI ZNAMO gde treba stati.
Kafanica onako, prava. Popićemo kafu, ali prvo toalet. Tražim “devojčicu na vratima”, ulazim, i sve sam mogla da očekujem, ali da voda koja treba jelte iz kazančeta da curi na tačno “odredjeno mesto”, preleće to “odredjeno mesto” i baca vodu do pola hodnika. Ma sva sreća bile mi podignute nogavice, inače tražili bi fen po kafani.
I sad se mislim, ovakav vodoskok sam mogla da očekujem južnije. Znate kako oni sa severa kažu “što južnije to tužnije”, ali da vam kažem, tužno je i na severu i to baš, baš tužno. Uz kaficu sam slušala “moju priču” iz prethodne noći “lego sam da spavam, ali mi san na oči ne dolazi”.
Tužna pesma na tužnom severu.
Ulazimo u Novi Sad, “prase u lift” nije više oduševljeno od mene u tom trenutku. Šofer L. nam saopštava da ne zna gde je SPENS. E tad mi je zatrebala ona mapa, koju sam uredno odštampala, za svakog po jednu i ZABORAVILA, naravno. Ništa strašno, pitamo dje je taj SPENS, i tu Deda nekako preuzima vodjstvo – AGAIN! Voli pa to ti je. Da je zanimljivije voziti u gradu nego na autoputu pokazao nam je, ko drugo no Deda. Kako nismo bili sigurni gde to southfayettenursing.com mi vozimo, a da bi naravno naučili, Deda nas vrti u krug više puta. Pri svakom okretanju nam slatko namiguje. Okretali smo se čak i na parkingu ispred SPENS-a. Tad je imao i širok osmeh na licu. DEDA – CARE!
Šofer L. je ostao u autu. Da drema, čita, šta god i da čeka – BITNO blogere!
A mi – ‘ajd’mo više na taj BlogOpen!
Kakav je ono tupan od vozaca???!!!
Ej, lik vodi a nezna put. Na ulazu u NS gresi iz prve i ja kazem Rainu da je ovaj pogresio…Nisam bio par godina u NS, ali znam bre gde je sta.
Na auto putu me iznervirao do beskonacnosti. Selja-vozi 140 pa ide na 160 i sve tako, njemu zabavno, a ja kiptim od besa.
Znam koliko ti je bitno da sve bude besprekorno i zato nisam hteo da pravim egzibicije, ali sam zato morao da dam gas i da vozim svoju voznju.
Svidja mi se Rain jer je odgovoran kao i ti , kao i ja, pa je nervozu nabio i meni a malo je i vama spominjao sve sto imate, jer covek nije hteo da zakasni ni minut. Vas vozac mu je nabio pritisak do 300, glumeci pametnjakovica…
Za povratak , mogu misliti kako vam je bilo.
A lepo sam ti dao predlog da otkacis vozaca jos u petak, pa mojim kolima laganica i uz mnogo smeha…
Nego ajde, prvi kucici se bacaju u vodu, za sledeci put, bice jos bolje…
#Deda
O povratku ću poseban post, to je tek ludilo 👿
A nismo mogli tvojim kolima, znaš i sam zbog čega. U pola jedanaest te večeri su bile druge okolnosti. Da smo mogli tako znali smo tek kad smo krenuli.
Biće bolje drugi put. Sigurna sam 🙂
A moram da dodam i da naglasim. Vozač koji je trebao da nas vozi je zamolio dotičnog za uslugu, imao čovek posla neka. I oni se izmenjali bez ičijeg znanja. Tek sam u kolima saznala da nije Ž.L. I nije bilo vremena za bilo kakvu reakciju. Da li sam bila besna?
Ma besna do bola. I definitivno nikada ne treba biti preljubazan i čovek prema takvim kretenima. Treba u startu da im se kaže gde im je mesto, a bogami i gde im nije mesto. Bez pardona.
nego što ti reče, preko sve muke, još mi je tebala frka sa kretenom, da izginemo negde.
A bre kod vas zabave na pretek…
Joj meni i sad muka kad se setim onog Fandja …
#Ivana
Zabavno, do suza, iz oba pravca, što od smeha što od muke.
No nisam smela sebi da dozvolim da mi išta pokvari dan. Kulirala sam da niko ne primeti, kako se osećam. A drmnula sam i jednu tekilu za ručkom 😉
Mada priznajem trebale su mi još 2 😀
Nasmeja me , nasmeja me… “jadan” Rain 🙂
Ženske su nam bile super. (Doduše nisam pričao sa Banetom o tome, on se vozio sa njima) Nije bilo hiljadu piš pauza i sličnih stvari, nije bilo lunjanja po SPENS-ovim prodavnicama, kuknjave tipa: “mene booooleee noogeee…” U svakom pogledu bile su bolji deo ekipe.
#Gaga
Ma trebalo je da kažeš, stajali bi ako treba sat vremena. Kreten!
#Jelenaartpoezija
E dosta toga nisam ni pobrojala. Bio je cool kao i uvek. Koje živce taj čovek ima, to je ze ne verovati.
#RainDog
Definitivno nisi pričao sa Banetom
Vama bas bilo lepo i zabavno i necu sebi nikad oprostio sto nisam stigao na BO.
A rainu svaka cast za zivce,da je mene neko toliko puta zvao mislim da bi bacio telefon kroz prozor 😛
#Zmajček
I meni je žao što se nisi pojavio na BO, ali nadam se da narednu priliku nćeš propustiti.
A ne bi ni ti bacio mobilni, možda bi mi pominjao familiju, ali nisam ja vredna toliko, mislim da se baca telefon.
A čudo je, a i živa istina da ne smem ništa da uradim a da mi RainDog ne da potvrdu da je to dobro. Iako znam da ga to smara ponekad, i da sam dosadna, ali šta ću. Znači mi njegovo mišljenje, i veujem da se skoro pa navikao
Ajojoj, ovo u nastavcima. Jedva čekam onda da čitam dalje 😛
Hoće biti još? Put OD BlogOpena? 😉
#Moošema
Biće, biće, samo prvo da opletem po BlogOpenu
Subjektivni utisak 😉
Suske nam se baš raspisala… jebi ga, ima i o čemu.
Sledeća Blogopedija imaće naslov “Ne ron’ suze, more Suze”, autor – S. J. Živković. Zatim sledi Blogopedija 3: Moo uzvraća udarac 🙂
Inače, moram da pohvalim ženski deo ekipe, jer nismo čuli nijednu strofu čuvene ženske putujuće tužbalice. Ispale su veći muškarci od nas 😆
#Bane
Mnogo puta je do sada pokayano i dokazano da su žene i sposbnije i jače od vas muškaraca 😆
Naravno ne SVE žene i ne od SVIH muškaraca. 😉
Ovoga puta si u pravu
, ali samo ako si pri tome mislio na muškarci jednako SNAGA. Drugačije ne mere 😀
Bane zaboravio na Dedinu Blogopediju-zbornik izabranih pesama…cccc
#Deda
Aman bre, pa ti znaš da su Banetu interesantne samo žene 😆
Doduše poslednji put pomenu i tebe i Rain-a, … vrag će ga znati šta mu je sad 😉
Au bre kako vi lepo mislite o zenama, reci nemam, kada se iznenadjujete njihovim ponasanjem na putu. A sledeci put, ja cu da vas vozim. u Leskovac stizete, garant.
Da, da, stvarno…
Četvrta Blogopedija biće sastavljena od Dedinih pesama i zvaće sa “Totalni sunovrat” 😆
#electrasdreams
Jesi videla? Putujuće tužbalice … c,c,c,… ja take žene ne znam 😀
Ne be elektra, u Novi Sad, ali preko Leskovca 😆
#Bane
Da, da, stvarno …
To će biti “čista poezija” 😆
Samo se nadam da će deda da mi dozvoli da metnem i ja neku pesmu tamo …
Moz metnes recenziju i predgovor, zbornik je samo moj…
#Deda
Recenziju nego kako … ha, ha, ha nasmeja me čoveče 🙂
I kritiku na dar…