Umesto toalet papira

Draga deco, danas ćemo pričati o biljkama.

Pre nego počnete sa čitanjem, pustite muziku, biće vam prijatnije. Danas slušamo Bliss – A Quiet Conversation.

Idemo dalje…

Postoje divlje i gajene biljke.

Gajene biljke gaje ljudi u svojim baštama. Svako ko ima baštu obavezno sadi beli luk i ljutu papričicu.

Beli luk služi po narodnom verovanju kao odlično sredstvo u borbi protiv vampira. On može i da se jede, jako je lekovit, koristi se i kao prirodni antibiotik. Posle konzumacije nije prepručljivo da idete međ’ ljude jer ćete imati neprijatan zadah. Zaključak, lekovit ali smrdi.

Ljuta papričica je biljka kod koje se koristi plod. 1ljuta papričica ima u sebi vitamina C kao i 1kg limuna. Jedu je samo oni koji vole ljuto. Ako kojim slučajem oljute prste, nikako posle toga ne treba da trljaju oči, jer će zaplakati iz momenta. Zaključak, lekovita ali ljuta i nije za svakog.

Divlje (samonikle) biljke uglavnom rastu na livadama i na planinama, i niču same. Ima ih mnogo.
Neke od njih su lekovite, neke nisu.

Ako pokušate da pripitomite neku samoniklu biljku, koja isključivo raste na planini, nećete uspeti u tome ukoliko živite na nižim nadmorskim visinama i ne pod uslovima koji ne odgovaraju njenom prirodnom staništu.

Pokušala sam ja u više navrata, ali mi nije uspelo. Iskopam je, donesem, posadim u saksiju i … ona uvene.

Od tada sam počela da gajim biljke koje uspevaju svuda.

Ja mnogo volim četinare. Imam jelke u saksijama, lepo rastu za sada.
Pokušala sam da ih socijalizujem, tako što sam jednu posadila ispred zgrade. Ona nije uvenula, teren joj je odgovarao, ali je nekom zasmetala pa su je polomili.

Pored jela ja mnogo volim Bor. Bor je isto četinar. Nisam probala da ga sadim u saksiji. Ako neko jeste, neka se javi, da vidimo da li uspeva ili ne. Naročito me zanima da li je neko pokušao da ga socijallizuje.

Ljutić je rasprostranjen širom sveta. Uglavnom raste na vlažnim mestima. Otrovan je. Zaključak: Lep cvetić al’ otrovan.

Rastavić je biljka koja uspeva na vlažnom tlu. Koristi se i sirov, ali samo za spoljašnju upotrebu, ili suv u vidu čaja. Dobar je diutretik a dužom upotrebom čisti i pluća.
Rastavić može da se rastavi ali ne može da se sastavi. Kad se rastavi, dobijaju se male iglice koji mogu i da bockaju. Zaključak: Lekovit je ali može da bocka.

Hoću-neću u narodu se koristi za ispitivanje da li vas neko voli ili ne isključivo u sirovom stanju. Kad se osuši može da se skuva čaj. Kao čaj dobar je za čišćenje jetre. Zaključak: Mo’š se igraš s’njim a i lekovit je.

Postoje još mnoge biljke, koje ću ovom prilkom samo nabrojati, na primer: bukva, glog, hajdučka trava, smrča, divlja trešnja, šipak, itd.

Kao poslednju, jako korisnu izdvajam divizmu. Lepen.

Divizma je višegodišnja zeljasta biljka. Njeni cvetovi kad su sveži smrde, ali kad se osuše mirišu na med. Koristi se u lečenju unutarnjih čireva, hemoroida, rana i spoljašnjih čireva. Preporučuje se astmatičarima, protiv nervoze, drhtavice, smetnji u srčanom ritmu a deluje i kao blagi diuretik (pospešuje mokrenje).

Ako se kojim slučajem nađete negde na livadi, bez toalet papira, možete komotno da iskoristite njene listove. Mekani su i veliki.
Zaključak: Lekovita je a njome možete da obrišete i dupe.

Preporuka: Ako ste na livadi, i rešili ste da napravite sranje, vodite računa gde to činite, jer se u travi kriju poskoci, zvečarke i šarke.

Ali o životinjama ćemo pričati na nekom narednom času.