Verujem da moja porodica nije jedina koju vrlo često uznemiravaju telefonom, nude proizvode, usluge, glume anketare.
U početku smo imali strpljenja i uljudno smo im ukazivali da nismo zainteresovani i da nas više ne uznemiravaju. Međutim, kada osete ljubaznost oni ne prihvataju “NE” kao odgovor, već nastavljaju dalje, sve do trenutka dok nekome od nas ne pukne film i ne otera ih u tri lepe.
Dobar broj je i onih koji ni tada ne odustaju. Ako se jave deca, pitaju da li ima nekog starijeg od 18 godina u kući. Ako ne možemo da se javimo kažemo deci da slažu (i za to postoje razlozi), mada uglavnom odvojimo par sekundi za rečenicu. “Nismo zainteresovani, nemojte više da nas uznemiravate”.
Ne vredi.
Poslednja u nizu budalaština koju su smislili je da mi oduševljeno saopšte da sam dobitnik velike nagrade. Izvukli me iz bubnja, nekog, negde.
Nisam imala snage da se raspravljam, rekla sam “doviđenja” i spustila slušalicu.
Zašto ovo pišem?
Prvo, osećam se ugroženo. Ne znam ko stoji sa druge strane žice, nema nikakvih podataka o vlasnicima brojeva telefona sa kojih zovu i ne znam koji je stvarni razlog njihovog uznemiravanja. Brojeve telefona vrlo često menjaju, pa je bilo kakva intervencija o praćenju poziva nesvrsishodna.
U eri Interneta i svakodnevnog korišćenja društvenih mreža i blogova, gde otvoreno komuniciramo sa velikim brojem ljudi, većini nama nepoznatih, plašim se da “loši momci” vide svoju šansu. I imaju je, na žalost.
Druga, opet ne tako nevažna stvar, je način rada tih osoba. Ako su zaista predstavnici neke grupe ljudi koji pokušavaju nekome nešto da uvale, obzirom na česte pozive, nameću se nekoliko pitanja:
1. Da li zovu nasumice, ili biraju one za koje imaju informacije da mogu da kupe njihov proizvod ili uslugu? Odakle im informacije?
2. Da li u Srbiji postoji toliko veliki broj ljudi koji bi naseli na “Čestitam, dobili ste nagradu” i upistili se u sklapanje dila sa njima?
Na žalost, mislim da je 80% ljudi naviklo da im neko nešto pokloni, da negde nešto ućare, da negde nekog zavrnu. Ranije je samo država bila na tapetu, državna i društvena preduzeća, sada, kada su moćnici opelješili preduzeća, i zauzeli busije u tim državnim i društvenim preduzećima pa kradu iz prve ruke, sitniji nemaju šta više da ukradu pa su morali da prošire delatnost i na privatni sektor.
3. Da li možda pripadaju onom najugroženijem sloju koji ne može drugačije da zaradi za preživljavanje?
4. Da li agencije i pojedinci koji se bave odnosima sa javnošću mogu da reaguju putem medija (TV, radio, novine), i ukažu da ne veruju ljudima koji ih zivkaju telefonom, da se naprosto ograde od svih koji brukaju struku?
5. Da li je zaista Srbija dotakla sva moguća DNA da se pojedinci ne plaše ni Zakona ni onih koje uznemiravaju i ne prežu ni od čega zarad para?
A možda ja previše filozofiram, možda je vreme da naučim neki “udri u ubij sport”, da kupim par pištolja, o pojas zadenem i da ne brinem.
Pa ko preživi, dobiće nagradu!
Kupi pištolj.
Mene izluđuju. Prvo pogledam na sat, pa ako je, a često je, kućni red, pitam kako ih nije sramota da zovu u to vreme, i spustim. (verovatno misle da sam neka loodača, al zabole me baš 😉 )
E sad, pošto je telefon na pogrešno prezime (nekad su u Telekomu valjda kad su unosili u računar dodali jedno slovo, valjda im bilo logičnije 😉 ) ja prvo pitam da mi kažu koga traže, ako kažu TO prezime, kažem da zovu iz imenika, i da taj ne postoji i opet spustim. Vrlo često ni ne znaju koga zovu, pa lupe, tipa, “porodica Petrović” na to dobiju: pogrešili ste, nema ovde nikakve porodice Petrović.
Inače, trenutno su najdosadniji za godišnju kontrolu klima uređaja. Tu opet pitam da mi kažu ime i prezime (koje je različito od onog iz imenika), ako su kod mene bili, znaće, pošto ne znaju, ništa 😉
I tako…zabava traje.
Naravno da uznemiravaju. Jašta. Pročitala sam tvoj tekst i mogu ti reći da sam se malo i zabrinula, nisam tako duboko razložila problem kao što si ti. Smatram da je reč o tzv. “nasrtljivom poslovanju” koje jeste kažnjivo po zakonima ove države, ali – šta još jeste kažnjivo, pa se radi bez imalo zazora?
Međutim, u tvom tekstu ima nekih razmišljanja koja su i mene naterala sada na razmišljanje. Možda zaista te dosade ne treba shvatati olako? Ko zna kakav se kriminal krije iza svega toga.
I- priznajem, ja ih ipak odmah oteram u p. m., bez obzira na svoje lepe manire koje gajim. Ipak je to moja kuća, moj telefon, mojih 16 sati popodne i imam pravo da radim šta mi je volja. 🙂
@Monika – to jedino preostaje na kraju, stvarno ne znam šta drugo da se uradi :/
@Ivana, očekivala sam da je u većim gradovima taj problem izraženiji, ali ono što me plaši je što apsolutno niko od nadležnih ne reaguje …
@AnaJ, ja stalno razmišljam o tome ko zove i šta uistinu traži. Uopšte nije naivno, iako na prvi pogled izgleda baš tako. :/
Sećam se jedanput, kada smo imali dva broja u stanu, zvali su na jednom, n-ti put, suprug ih oterao u “nebrano”, oni kažu da neće više zvati, i posle 2 sekunde pozovu drugi broj. Mogu da zamislim njihov šok kada im je suprug podviknuo “pa zar vam nisam pre minut rekao da nas više ne uznemiravate?”
No, ni to ih nije sprečilo da zovu opet. :/
Često zovu i meni ih žao jer im je to posao i zamišljam sebe da to radim..
Pustim ih da ispričaju i uvek kažem ne.
To je slično kao ona prodaja od vrata do vrata … po meni čisto uznemiravanje. Znam da je bilo reči negde nešto o tome i da postoji neki pravni osnov da se to spreči, ali ne mogu da ga nađem. Evo jednog linka … Politika – zaštita …
@Zelena, razmišljala sam puno o ljudima koji to rade i verujem da oni znaju na koji način sve ljudi mogu da reaguju, jer ljudi reaguju na kompaniju, ne na njih lično.
@Zorane, hvala ti za link.
Ова “мода” телефонског узнемиравања није српски изум.
Систем је увезен са запада баш као и супер i хипер маркети, tv-prodajе, разни квизови, видовњаци, надри лекари и изнајмљени термини на ТВ каналима.
Кад смо код изнајмљених термина веровали или не тамо се пуштају снимљени готови филмови где се наводно јављају гледаоци.
Наивни који телефонирају добијају одговоре са аутомата:”молимо сачекајте укључење у програм…”.
И ово се понавља све док позиваоца не изда стрпљење и сам прекине везу.
А за то време импулси и телефонски рачуни вртоглаво расту.
Ово сам открио када сам на два различита ТВ канала из два веома удаљена места, истовремено гледао исту особу (наводну водитељку са дубоким деколтеом у веома кракој сукњици)како позива гледаоце да се јаве и освоје огромни новац.
Потпуно исти текст и исти, из истих места, позиваоци!
Неки кажу да је то део достигнуте европске вредности која је напокон стигла и на ове наше просторе.
Ја им не верујем.
А на телефонске анкете и продаје типа:”Добардан, ви сте изабрани да…”, баш као и продаји “од врата до врата” реагујем врло мирно са напоменом да код следећег позива (или посете) нећу бити тако љубазан.
Potvrdu onoga što sam napisao o uvozu sa zapada dobio sam u vidu mail poruke.
Evo je:
“Hi dear friend,
greeting to you.My name is xxxxx, It’s my pleasure to write you after
viewing
your profile at this website, i will like to know you the more, that is,
if you
permit me. You can email me at=(xxxxxxxx@hotmail.com) so that we could
exchange pictures and know more about each other. Waiting to hear from you.
believing that age,distance or color will not be a barrier to friendship
and
love. take care. Yours sincerely
Miss xxxxx”
I kada bih ja odgovorio (naravno da neću) sledilo bi dalje dopisivanje sve dok se ne dođe do teško bolesnog detete ili majke i traženja male novčane pomoći putem “Western Union” money transfera koji bi premostio udaljenost i starosnu barijeru.
Ono xxxxxx u mailu naravno nije stvarno već zamena prave mail adrese.
Znam da im je to samo posao i da nisu krivi oni, nego ti koji ih upošljavaju, a opet,ponekad budem neprijatna. Pokušala sam sve – da im kažem kako to već imam, a oni nude drugo nešto, da me ne zanima, al me ubedjuju da grešim, da žurim, al kažu kako mole samo za par sekundi, da…. Nema veze bas s prodajom ali mi je u sećanju još anketa, ajd nije važno koja stranka je u pitanju – počinje loše instruisani klinac s nekim sasvim običnim, univerzanim pitanjima, pa polako skreće vodenicu na svoju stranku. Jeste li upoznati s programom naše stranke, veli, jesam i ne svidja mi se. Pa vi onda nećete da glasate za nas? Pa naravno da neću! Zalupio mi je slušalicu bez ijedne reči.