Mislim da nedeljom ceo grad miriše ne kuvani pasulj.
Ma šta grad – Srbija bato!
I što ja ne smem da kažem da mi to smeta?
I što i kada se požalim na to, stalno dobijem isti odgovor „ti da kuvaš kad i ostali, tebi ne bi smetalo, jer bi osećala miris svog pasulja pa ti ne bi smetao tuđi“
Isto i sa prdežom.
Ljudi koji pasulj jedu ponedeljkom, prde utorkom, oni sa slabijim varenjem prdež produže i u sredu pa se mirisi produže i na četvrtak i petak.
Što je mnogo – mnogo je!
I kad kažem da mi smeta, ispadnem „mnogo fina“ što nije dobro, jer da jedem pasulj ponedeljkom, ja bih isto prdela utorkom, i možda sredom, i ništa mi ne bi smetalo. Osećala bih sopstveni smrad, tuđi ne bih ni primećivala.
Nisam integrisana.
Sram da me bude!
Zato predlažem da se pasulj ponedeljkom zabrani, tačnije da se zabrani i utorkom i sredom i četvrtkom i da se jede samo petkom.
Tako će svi da prde i smrde samo vikendom, sebi, bližnjima i prijateljima.
Htedoh reći svako će prdež mirisati po sopstvenoj volji i nikome neće biti nametnut.
Biće lakše i meni i vama i njima i svima!
O kuvanom kupusu, podvarku i ostalim đakonijama od slatkog i kiselog kupusa sa belim lukom, ću nekom drugom prilikom, ili neću, ako se shvatili poentu.
Ako niste, prdite kad hoćete, ja ako uspem da ne mirišem uspem, ako ne uspem, gušiću se kao i do sad i gotovo.
Ali ću se tešiti time što sam, eto, bar probala.
I što sam se distancirala!
Da se integrišem tako da kuvam, jedem i prdim zajedno sa vama, ili isto kada i vi, je nemoguća misija.
Čak i kad bih rešila da jedem pasulj ponedeljkom i prdim utorkom, moji prdeži bi daleko manje štipali za oči i udarali na mozak, jer svako najviše oseća sopstveni smrad, pitanje je sposobnosti da li ume da ga ignoriše kao da ne postoji, ili ne.
Ja ne umem TO da ignorišem!
Niti umem – niti hoću!
I nemojte da mi kažete da najviše prde oni koji jedu jagnjetinu i prasetinu, jer nije tačno. Ti vrlo dobro znaju kad treba da jedu a kada da prde. Obično to rade u tišini i daleko od očiju javnosti.
I ne budite banalani, ja sam bila dovoljno i za vas.
Ti si poludela! 😛 😛 😛
A kuvana jaja?!
Potpuno! 😆
I osećam se sjajno ‘vako luda! 😀
Kuvana jaja, NEEEE – pečana draga moja, pečena!
fali ti #krmaljao, ostalo imas,lol 😛
fali ti #krmljao, ostalo imas,lol 😛
Ma to mi jedino ne fali!
I malo pameti, doduše, al’ nećemo o tome. 😉
Idi bre, smejem se kao budala, i sve ‘oću ti nešto napišem, pa se zagrcnem i zaboravim 😀
Ne moraš da jedeš pasulj. Ne jedem ga ni ja. I ne prdim. Nikad. Osim od patlidžana. Ali i tad elegantno 😀
Tiho, si to htela da kažeš?
Ma i to zna da uštine opako, ako duže traje 😀
Sad se i ja smejem, ali mi obično to sa prdežima uopšte nije smešno .. 😆
Ja cesto umem da “prdim” i to bas glasno. I mnogi mi kazu da to ne valja, ja sam isto svestan toga, al’ ponekad jednostavno ne mogu da ga zadrzim u sebi ma koliko se trudio. Valjda mi takva urodjena mehanika. 😉
A jok, to se ne zove prdež. Prdež je ono što te izaziva 😉