Kapitulacija

Ne svrstavam sebe u osobe koje odustaju čim naiđu na prepreku. Godine su me naučile da moram da se borim. Sve što sam stekla u svom životu stekla sam svojim radom, strpljenjem, odricanjem i upornošću. Nikada nisam mislila, niti sada mislim, da mi život nešto duguje. Da mi država nešto duguje. Da mi drugi nešto duguju. Niti mislim da mi išta posebno rođenjem pripada, sem prava na život. Sve je u mojim rukama.

Uvek sam bila svesna onoga šta mogu i šta ne mogu. Kada nisam bila sigurna, nisam oklevala da to i proverim. Svaka spoznaja sopstvenih mogućnosti, a na taj način i želja, je odskočna daska i dobro usmerenje za dalji život.

Na taj način, pored toga što postajemo svesni sosptvenog bića, stičemo i svest o okruženju u kojem se nalazimo pa i živimo. Ponekad su potrebne promene i ja ih vrlo rado primenjujem.

Najlakše sam rešavala one stvari koje su zavisile isključivo od mene. Kakav god da je izazov bio preda mnom ja sam uspevala da svakoj stvari nađem pravi naziv i mesto.
Ne smatram to nekom posebnom vrlinom ili sposbnošću, to je jednostavno moj način života. Ne umem drugačije.

Kao neko ko se zaista bori za pravdu u pravom smislu te reči, prolazila sam kroz različite faze. Pokušavala sam da promenim svet i svest kod ljudi, i konačno shvatila da, bez obzira na sve moje pokušaje, nisam uspela. Mnogo je razloga koji su uticali da ovaj moj rat izgubim.

Neko se jednostavno rodi pokvaren, njegov mozak drugačije funkcioniše od mog i ne postoji način da se ubedi da je to što radi loše. Uglavnom su odgovori „pa šta“, „šta fali“ „ako neću ja onda će neko drugi“

Neki znaju šta rade, znaju da je loše, ali smatraju da je to jedini način. Obično su svesni posledica ali smatraju da bi ako to ne urade bilo još gore. Loša sreća za njih je kada budu uhvaćeni u nedelu i tada se, ili vraćaju na pravi put, ili se porede sa svima onima koji su uradili isto a nisu uhvaćeni, i tonu još dublje.
Ne zna čovek da li da ih žali ili da im sudi. Sami su sebi najgori neprijatelji. Suštinu nikada neće razumeti.

Najgora grupa ljudi je ona koja smatra da se ceo svet vrti oko njih. Pokvareni, svesni svega što rade i što ne rade, sposobni da te unište da im ne zasmetaš. Željni moći. Ne biraju sredstva ni način da tu moć steknu. Važan je samo cilj, njihov cilj, da ceo svet bude podređen njima.

Na takve ne treba trošiti ni jednu jedinu milisekundu svog života. Niti jedan nerv niti jednu reč. Oni nikada neće biti bolji.

Najveći problem koji imam je zapravo prepoznavanje ko kojoj grupi pripada.

Da ne ispadnem nedorečena, grupa ima mnogo, ali su ovo najtipičnije. Ovde govorim o ljudima koje treba izbegavati uvek i na koje ne treba trošiti život.

Priznajem svoju grešku, dozvoljavam ljudima da me povrede, jer smatram da su svi kao i ja, da ne žele ljudima zlo i da su naprosto dobri, i želim, na kraju, da svakome pružim priliku. I ono loše što čujem, filtriram milion puta i tražim razloge i opravdanja za nečije postupke, sa nadom da će prema meni, i ubuduće uopšte, biti drugačiji ako mu ne dam povoda da me uvredi ili zajebe, i da će vremenom promeniti svoj sistem vrednosti.

Idealista. Mnogi će reći budala, naivna budala.

Žalosno je što unosim emocije koje utiču na moje zdravlje a još žalosnije što ne umem drugačije.

I treba mi pomoć, da sve njih obrišem kao da nikada nisu postojali i da ih više ne osećam.

Nisu me vredni.

Rat se vodi bitkama. Malim. Jedna za drugom. Ako uspete da dobijete bar jednu bitku, imate nadu da ćete u nekom trenutku dobiti i rat. Ali ako ih gubite, i posle određenog vremena shvatite da su svi napori bili uzaludni, potrebno je da to sebi i priznate i potpišete kapitulaciju.
Na taj način ćete svu svoju energiju usmeriti na ljude koji su vas dostojni, bićete srećniji a samim ti i zdraviji i na život ćete gledati sa vedrije strane. Sposobniji da ostvarite sopstvene ciljeve.

Ja ne želim više da vodim tuđe bitke. Nikada više!

Ako nisam u stanju da svojim ponašanjem i svojim životom utičem u toj meri na ljude da shvate kako treba da se ponašaju i da žive, ja tu nemam šta više da radim. Nije neki način, ali bolje ne umem.
Život je samo jedan i ne treba ga uzalud trošiti na pogrešne ljude i tuđe ciljeve.

Što se mene tiče, dosta je bilo!

Znam da će zvučati surovo, ali kada vidite da neko tone, gurnite ga da potone do kraja i pomozite mu tek onda kad smogne snage da se sam odlepi sa dna, inače, celog života nećete uspeti da se odbranite od armije njegovih prijatelja i neprijatelja, sa njim kao predvodnikom, jer će sve ono što uradite biti malo i iuvek će vam reći da ste mogli i morali bolje.

Neka svako sam razmišja šta mu je činiti u životu. Neka svako snosi odgovornost za sopstveni život.

Ako su nekome potrebne promene, neka se menja.
Ako nešto ne zna, neka prione na knjigu.
Ako nešto nema a želi, neka napravi, zaradi ili ukrade, kako kome odgovara i kako ko želi.

A ono što smo mi, to i živimo a to nam se i dešava.

Sve ono što RADIMO jesmo mi!
Bez obzira šta govorimo ili pišemo ili mislimo, ONO ŠTO URADIMO je naša slika.

Moja je lepa.

A vaša?
Ne morate meni da odgovorite, odgovorite sebi.