Da padneš pod šešir treba il’ da si dobar igrač il’ da si ziheraš al’ da te sere samo tako

Prvo da nešto objasnim onima koje zanima vreme kada će ovaj članak da se pojavi.

Ovo je, dragi moji, čudo od tehike!
Mogu čak da podesim da mi ovaj članak izađe prekjuče!

Ko ne veruje, neka proba.

Ako ima gde, naravno.

A mogu da ga podesim da članak izađe i sutra baš u vreme kad nikako neću biti u mogućnosti to da uradim, a mogu da podesim da izađe i za 5 godina!
Može mi se a i može se.

Pa pošto smo to razjasnili, ja mogu da počnem sa pisanjem, a vi sa čitanjem.
A možemo sve to i uz muziku.

Gledam tako ovaj narod oko sebe, pa se nešto mislim, ima nas raznoraznih i svakojakih, mislim na smer i visinu obrazovanja i svi mi radimo raznorazne i svakojake poslove. Neki nam idu od ruke, neki ne idu al’ mora nešto da se radi, pa radimo.
Ko u komunizmu. Svako radi kolko može i ume, a primi kolko mu daju.
Kolko će da primi zavisi od analitičke procene urađene sredinom prošlog veka.

Čujem neki dan, reče jedan sindikalac, kako će da traži povećanje zarada zaposlenima, ali ne svima, samo onima koji rade.
Pojma nemam na šta je konkretno mislio, al’ s’obzirom da znam nivo njegovog obrazovanja i zaradu koju prima za nabavku zimnice, verujem da se radi o onima koji drže nešto u ruke i rade teške, srednje i lake fizičke poslove.
Čovek je stručan da izvrši analitičku procenu svakog radnog mesta i to će i da uradi.
Onda će, nadam se, jasno da naglasi koji su ti koji rade, a koji su ovi drugi.

A dok se to ne desi, da se podsetimo, šta su to sve zaposleni završili, iliti šta imaju od škole.
Imaju:

1.- 4 razreda osnovne – Nekvalifikovani
2.- 8 razreda osnovne – Polukvalifikovani
3.- III stepen srednjeg obrazovanja – Kvalifikovani
4.- IV stepen srednjeg obrazovanja – Visoko kvalifikovani
5.- VI i VII stepen (više i visoko obrazovanje) – Kvalifikovani u pm – Naučnici
6.- VII-1 magistri i VIII doktori nauka – Budale.

Ovo je najgrublja podela.
Pa da krenemo redom.

1. Ljudi iz prve grupe nemaju mnogo izbora kada traže posao. Uglavnom su to poslovi sa džakovima, kanalima, kanalizaciji, kafom, četkom i metlom i u narodu su poznatiji kao TRS iliti tupa radna snaga.

Ovo tupa ne znači po definiciji da su ljudi tupi, već poslovi. Mislim za te poslove ne treba neka posebna veština, nit’ inteligencija nit’ pamet.

Uzmeš lopatu u ruke i lopataš tamo gde ti kažu. Ili kramp ili … ma šta ‘oćeš. Il’ kuvaš kafu, čistiš, ribaš i tako to.
Ako se pokažeš, ovo pokažeš može da znači, ušlihtah šefu, zovneš šefa na slavu, odvedeš šefa u kafanu na “oduzimanje”, doneseš šefu ono što ti rodilo i obavezno se učlaniš u stranku kod šefa, imaš šanse da napreduješ sve do Naučnika.
Provereno i dokazano.

2. Ova grupa ljudi je u malo boljoj poziciji. Mogu da rade kao šoferi, kao kuriri, sekretari, daktilografi, mogu da drže šrafcigere u ruke, da odvrću i zavrću ventile, da privezuju konja gde im gazda kaže, da rade na šlaterima u Opštini, EPS-u, Telekomu i da piskaraau nešto (ma daj mu bre nek piskara negde na neki šalter) i mogu da budu sindikalci.
Za ove poslove mozak ne može baš da bude na ler, mora malo da radi.
Njima pripada i sve ovo navedeno za prvu grupu.

3. Trećestepenaši su sasvim slučajno treći.
Njima pripada sve pod 1. i 2. i još nešto pride. U zavisnosti od smera mogu da budu, pekari, mesari, frizeri, pedikiri, manikiri i mnogi, mnogi drugi.
Njima je definisan profil. Ako je recimo neko završio III stepen smer mesar, on će naravno tražiti zaposlenje u nekoj mesari, klanici, farmi, kuhinji i ne verujem da će kao mesar tražiti posao medicinske sestre, ili tehničara za IT tehnologije.
Dešava se, ne mogu da kažem, da mesar dođe u tešku industriju, pokaz’o se, i radi recimo kao mašinski polukvalifikovani, za početak, posle se pokazivanjem stiže … iha …

4. Za ovu grupu baš mogu do sutra da pišem. Sve im pripada od 1, preko 2 do 3.
Sa sve avanzovanjem. I lakše im je.
Mogu i oni nekome da budu neko, i njima da se ljudi pokazuju i dokazuju, sve zavisi kol’ka im zaleđina.
Pa tako imamo: pravne tehničare, medicinske sestre, hemičare, mašinske, elektro, rudarske, ekonomske, turističke, prehrambene i mnoge druge tehničare.

Svi oni su u narodu poznatiji samo kao “tehničari”.
Znaju bolje i više od svih navedenih iz prethodnih grupa i za obavljanje poslova potrebno im je znanje ili neka veština.
Oni su na korak od Naučnika, i vrlo lako uspevaju da zbog potrebe posla a u nedostatku osobe koja zadovoljava kriterijume, tOčnije svršenog fakulteta, ili stečenog visokog obrazovanja, postanu Naučnici.
Odma’ da vam kažem oni se tako i ponašaju.
Postanu naučnici samo pokazivanjem, ugledni su i redovno popišavaju ove iz naredne dve grupe. Redovne Naučnike i ove Budale.
Nisu morali da idu u školu, jer su sposbni i ona im nije bila potrebna.

Naravno da bi mogli da ostvare te svoje snove, to je neko morao da im omogući.
Sistem?
Jok!
Ljudi!

5. Posle završenog IV stepena srednje škole, ko hoće, ko može, ko ima para, ko ima znanja, ko ima volje i ko nema pametnija posla, može da upiše fakultet.
Taj fakultet može da završi aktivno i pasivno, u zavisnosti od raznoraznih okolnosti pa i pameti i para.
Fakulteta ima mnogo, baš mnogo, da ne nabrajam sad, ali recimo završi neko mašinski fakultet i sigurno neće ići da traži posao lekara. Može da radi u bolnici ili nekom Domu zdravlja al’ samo kao mašinski inženjer, takoreći da si gleda svoj posao i da pritom ima vezu kod doktora.

To su srećno zaposleni mašinci. Oni nesrećno zaposleni rade po raznoraznim pogonima teške industrije i dužni su da organizuju posao ovih tehničara i svih ispod.

Moraju redovno da ih obilaze, nagledaju, sklanjaju im flaše da se ne ubijaju od alkohola, al’ ne zbog tih tehničara, već ako se povrede oni bi ko odgovrni najebali što taj neki nije uklonjen na vreme.

To sa alkoholom je baš zanimljivo.
Mislim, piju svi od 1 do 4, samo neki plaćaju više, neki manje a neki nikad.
E kad dođe stani-pani osvane papir bele boje na kome je crnim slovima ispisano:
“Od danas su svi dužni da poštuju radno vreme i strogo je zabranjena upotreba alkohola na poslu ili dolazak na posao u pijanom stanju”.

Ja mnogo volim kad to vidim.
Uvek kažem, jebote dobro je – krenulo je!

Razočaram se još istog dana, al’ zbog tih 5 minuta sreće, sklona sam da praštam celu narednu godinu.
Nezgodno je malo samo kad pokušavaš pijanom nešo da kažeš ili da ga slušaš tako pijanog a nekad i da gledaš onako razdrljenog, sve zavisi koje je godišnje doba, al’ vremenom se čovek navikne, pa počne ljude da gleda drugačijim očima i da sve te zaposlene svrstava u:
– one koji ne piju
– polupijanci
– pijanci
– alkoholičari
– notorni alkoholičari.

Svi ovi gore od 1 do 5 mogu da spadaju u sve ove grupe, avanzuje se isključivo pokazivnjem što na radnom mestu što van njega.
Jeino što mora da se vodi računa je šta ko pije a šta ko plaća, i da li se pri tom opija sa podlogom ili bez podloge.
Podloga može da bude i jagnjeća, i praseća i svinjska i riblja i srneća i divljosvinjska, raznorazna, tu je široko ko okean.

6. Ako ste mislili da sam zaborvila ove Budale, prevarili ste se. Oni su posebna sorta ljudi.
Oni su viši nivo. Sve što rade, rade na višem nivou.
Pokazuju se visoko. Naređuju visoko. Piju fino, kulturno dok se ne opiju … pa k’o na “Životinjskoj farmi”.
U tim trenucima čovek može da napravi pogrešnu procenu, jer se tu ne zna ni ko šta pije ni ko šta plaća.

Inače, oni proističu iz ove pete grupe, iako na prvi pogled ne izgleda tako, i nisu uopšte popularni, osim ako nisu direktori, jedino tad im ovi iz pete zavide, i svi ispod ih tretiraju ko Budale i kao one koji ništa pametnije nisu imali da rade već su studirali, magistrirali pa doktorirali, umesto da su uzeli šrafciger, ili majzlu i čekić pa da naprave neki koristan proizvod, kalup za kolače na primer u obliku pivske flaše ili nekog pitkog alkohola, ili L profil, il’ plastičnu činiju, il’ toalet papir …
Zaludni.
To što oni predlažu, ukazuju ili rade, svi ispod, kače mačku o rep.

E sad, da mi ne promakne poJenta da “remiziram”

Svako je sam odgovoran i za svoju profesiju, i za svoje škole, i za izbor struke i za nivo obrazovanja. I za učinjeno i za neučinjeno.
Niko nije kriv ako je neko izabrao posao automehaničara umesto posao farmaceuta.

Svako je sam odgovoran za svoje radno mesto.
Svako zna šta zna a šta ne zna da radi, pitanje je da li priznaje da zna šta ne zna ili ne.

Niko nije kriv što je neko promašio smer, što ga je mrzelo da studira, ili nije imao vremena ili je pak imao pametnija posla.
Nit’ su drugi pravi, nit’ su krivi.
Svak’ si sam kriv.

Preporuka:
Ako vam je dete stasalo za zaposlenje, vi komotno udrite po onima gde je najpogodnije da se dete uglavi.
Ako je dete završilo menandžment, na primer, Bog da ga vidi, odma’ pucate na direktorsko mesto i atakujete na ove iz šeste!
Još ako ima člansku kartu … pogodnu,  njegova je zemlja i sve na njoj i u njegovog tatka …

Tačka je turena, a i vreme je … 😉