Te 2006. godine sam verovala
u ovaj blog
i u sebe.
2007. sam upoznavala ljude
kroz njihove blogove
kroz komentare na ovom blogu
kroz vanblogovsku komunikaciju
i verovala više
u ovaj blog
u sebe
i u ljude.
2008. godine sam mislila
da smo svi lepi i pametni
liberalni, aktivni, vredni
i
očekivala sam mnogo
od ovog bloga
od sebe
i od ljudi.
2009. sam počela da se budim
i shvatila
da nismo svi lepi i pametni
niti smo svi liberalni i iskreni
a najmanje smo svi aktivni i vredni
shvatila sam i
da ne poštujemo tuđa prava
i tuđa mišljenja
da smo sujetni i bezobrazni
i prestala sam da verujem
u ljude.
Posle tačno TRI godine blogopatnji
verujem opet
i jedino
u ovaj blog
i u sebe.
p.s. Muziku ćete naći, na kraju desne bočne trake na početnoj strani ovog bloga.
Za razliku od tebe, ja samo ljudima verujem.
Super Deda!
Ti znaš o čemu pričam …
A ja znam da je svaka reč u prethodnom postu dokazana …
a razočarenje preliva …
Ako veruješ u sebe i blog, to uopšte nije malo.
Paa, nije malo ali nije dovoljno ….
Pa i ja verujem u tvoj blog …. srećan ti početak 4. godine verovanja
Suske,cestitke na trogodisnjici! Psi i dalje! 🙂
A sto ne verujes u mene, recimo?
Srecno i dugovecno.
Veruj sebi i pisi. Dovoljno je.
Pa to i nije tako lose, mnogo je onih koji ne veruju ni u sebe. O blogovima da ne govorim. Ali bi sve nas vrlo rado naterali da verujemo.
Verovati ljudima je gubljenje vremena.
A blog te nece nikad izneveriti kako to samo ljudi mogu.
Srecna blogodisnjica!
Srecna godisnjica bre !!! 😛
Hocu da citam tvoj blog!
@Afroditta – Hvala ti! 🙂
@Zorane M – Hvala ti. Veruješ samo u moj blog?
@zelenavrata – Tebi, zašto tebi ne bih verovala? Ti me nisi izneverila?
Govorim o ljudima sa kojima sam općila i vanblogovski i potpuno se razočarala u iste.
Na ovom blogu se pisalo o njima.
Ne smem da verujem, ne smem da očekujem
Čak ni naslov nije korektan, ali sam toliko razočarana ….
@electrasdreams / @zmajček / @Deda – Hvala vam 🙂
@Mahlat – Pa, stvarno i nije loše.
Samo mnogo je teško kad si u društvu sam. Lakše mi je bilo 2006.-te tada nisam znala ovo što sada znam.
Dovoljno je da verujes samo sebi. Sve dok tvoj zdrav razum nisu pomutili usponi i padovi i dok si svoja, svaka napisana rec ce da vredi. Tebi, a i drugima do kojih je stalo.
Sreca pa sam ja s iluzijama rascistila pre ozbiljnog blogovskog staza, pa sad nista (valjda) ne moze da me saceka iz kukuruza 🙂
@bedno pisakralo – ako mi veruješ i ja sam verovala da sam sa iluzijama raščistila, zato me valjda toliko i boli.
Moja vera u ljude, bezrezervna, me je dovela do velikog razočarenja.
Data reč je za mene sve.
Dogovr takođe.
I onda se probudiš!
Zašto sve mora da se pokvari?! …
Pravo da ti ka’em, nije losa faza dok verujes “da u radio zivu mali ljudi” 🙂
Al’ ako ne mozes, onda ni “svoja na sopstvenom blogu” nije losa alternativa!
@drnch – e, a zamisli mene ovako matoru, kad se još i istraumiram da se ti “mali ljudi” mnogo pate, a ja uživam slušajući muziku.
Rekoh ti onomad, taman pomisliš “oni su ti” i onda te zatrpa sneg, ladan, beo i mokar.
žasU!
Srećna trogodišnjica. To što veruješ u sebe je sasvim dovoljno. 😉
Srecno blogovanje,i jos puno blogogodina ti zelim a ako ne verujes nikome :)))
Čestitam! Jes da malo kasnim, ali takva sam poslednjih dana!
Mama i ja verujemo u tebe i tvoj blog! 🙂
Zagrl
E pa sade mi lakse 😀
Volim i ja vas 😀
Citam te ja i dalje bre!
Cestitam! Zelim ti puno lepih trenutaka i mnogo manje razocarenja. Meni je bas lepo od tvog blogovanja 🙂
I izvinjavam se sto kasnim (kriva je farma, mnogo je dobra za “ne misliti i ne nervirati se” 🙂 )
Veruj u sebe, na kraju to jedino i opstaje. I srećno ti bilo. :*
Sa zakasnjenjem cestitam !
tvoj Blog i ti ste super… samo napred 😀
Kasnim, uveliko kasnim sa cestitkom.
Zao mi je sto te zaticem u takvom “svodjenju racuna” oko trogodisnjice.
Ako je za utehu dobro je da jos verujes sebi i ovom blogu.
…
Budjenje ume d a bude jako bolno i konfuzno.. desilo mi se pre neki dan , ali ne bih o tome, nije vezano za temu.
…
Drzi se Suskava.