Nađoh ih u jednoj prašnjavoj kutiji
i setih se
(G-C-F – nije mi gitara pri ruci) 🙂
“sedim sam na trotoaru
prebijenu nemam paru
i čitam stare novine
čitam neke stare novine”
Novine – stare
10 thoughts on “Novine – stare”
Leave a Reply
This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.
A bre, ne vidim Majkla Dzeksona na ovim starim novinama??? Ima li ga negde??? 😛
Nemam pojma, toliko sam se oduševila, da sam ih pobacala na pod i slikala. Nisam stigla sve da prelistam 😛 😀
Našla sam i gomilu postera koji su mi bili nalepljeni po zidovima, vratima, plafonu i to preko tada modernih tapeta 😀 ‘teli moji da me ubiju
Te udara klimaks ili pubertet??? De odaberi, ne moze oba odjednom??? 😛 😀
Salim se naravno, super je to… Prelepo je i izvlaci secanja…
Uzivaj !!!
klimaks definitivno, i nije moj izbor
da se ja pitam nikada iz puberteta ne bih izašla 😆
A što se tiče uživanja, ono se završava sutra 😥
“nazad u veliki prljavi grad …”
http://www.youtube.com/watch?v=U2saXEYoyKY&feature=related
🙂
Jeeee vraća nam se Suske 😀
Ja sam sve pobacala i sada me opici sentis sevdah…
E, jel` se secas casopisa ITD?
I to sam skupljala…i prc…hvala Sush.
Secanja, secanja…. 😀
Svaki put kad odem kod mame iskopam po nesto, kao ti…
😀
Pisem opet isti komentar, 🙂 🙂 izgleda da nisam uspeo prvi put da ga posaljem, mozda zato sto je bio na cirilici.
Zdravo,
Pronadjoh tvoj blog trazeci podatke o rodnom selu moje babe i dede. Ako imas jos onakvih starih crno-belih fotografija ili fotografija starih predmeta iz Rosomaca ili pak ako znas legende i obicaje sela, MOLIM TE, javi se na mail: xpa6ap@gmail.com
Dosadno mi sam u stanu
da slušam ploče i gledam u zrak
da spremam ispit i vježbam gitaru
jedem sendvič uz tetrapak.
Davimo se među čet’ri zida
glupo popodne i ja
a sve bi mnogo ljepše bilo
kad bi došla Marija.
Marija, Marija
kad bi došla Marija
tugu odagnala
radost bi mi dala Marija
Ne znam koji dan za redom
sam sebi sve sam manji drug
izvučem neki osmjeh s ledom
i vrtim se u krug.
Molim zidara, sa novogradnje preko puta
da mi kratko rukom signal da
kad stigne gradski autobus
možda siđe Marija.
Marija, Marija
kad bi došla Marija
tugu odagnala
radost bi mi dala Marija.
P.S. Došla je, mnogo kasnije. Pomalo umorna od života, od promašenih ljubavi, od ljudi sa pogrešnim biografijama.
A i ja više nisam bio za sendviče i jogurt u tetrapaku. Ni u čaši.
Malo smo, ipak, popričali, kako si, ma dobro, zdravlje? super, da, fino, sećam se…baš moram da žurim, bez veze, a mogli smo na kafu..u stvari ne pijem kafu…
Svašta sam joj lepog rekao, ali joj, u stvari, nisam rekao ništa.
Ni ona meni, siguran sam.