Te godine je izvesna Dušanka Jenić rešila da, kao redovan student druge godine fakulteta, konkuriše za Opštinski kredit. Nije bio veliki novac u pitanju, ali je mogao da pokrije bar jedan deo troškova stanovanja i ishrane u Studentskom domu. Sa sobom je ponela ličnu kartu svojih roditelja, svoju ličnu kartu i potvrdu sa fakulteta. Prijave su se podnosile na prvom spratu zgrade na šalteru za informacije. Informacije o postupku, kao i formular dobila je odmah i vrlo pažljivo je pristupila popunjavanju istih.
Kako je znala svoje i imena svojih roditelja kao i na kojoj je godini studija trenutno, formular je ubrzo bio popunjen i spreman za predaju. Dušanka je teško pamtila lica inače, a kad je reč o šalterskim službenicima njih se i nije trudila da zapati. Istini za volju čak i da je imala tu neodoljivu želju da zapati lica, nije mogla nikada da ih vidi u celini. Uvek je jedan deo lica bio posebno istaknut, nos, usta, oči, što zbog prljavih stakala, što zbog gomile papira, iscepanih lenjirom na kojima su stajale informacije o pristizanju sindikalnih pilića, žiro računi i obavezno jedna popunjena uplatnica naslovljena na Petra Petrovića.
Predala je papire, i sačekala da službeno lice pregleda, dopuni i kaže joj kad može da očekuje povratnu informaciju.
– Loše si popunila formular.
– Kako loše?
– Tako lepo, u formularu si napisala da se prezivaš Jenić, a u ličnoj karti ti stoji Janić. Znaš li ti kako se prezivaš? I ne samo ti nego i tvoji roditelji?
– Oprostite, stvarno sam pogrešila, a šta da se očekuje kad smo od pre godinu dana postali Janić.
– Promenili ste prezime?
– A ne, nismo mi promenili prezime, nego ste vi, šalterski službenici, promenili nama prezime.
– Kako mi?
– Pa tako, mi smo se prezivali Jenić. Moj deda se preziva Jenić. A onda je neko u nekom dokumentu umesto Jenić napisao Janić, pa kad je trebalo da se usaglase neka dva dokumenta moj otac je imao ozbiljan problem.
– Pa dobro, moglo je da se ispravi.
– Moglo je, ispravili smo, ali to nije nimalo bilo jednostavno. Kad je tata rešio da reši taj problem, on je obišao redom, katastar, poresku upravu i sva ostala dokumenta i prebrojao da je u više dokumenta bio Janić nego Jenić, pa je onda rešio da se prezivamo Janić. I onda smo svi mi promenili svoja dokumenta i sad smo svuda Janić.
– Pa to je nemoguće.
– O da, moguće je. Molim Vas dajte mi drugi formular.
Dušanka, je još pažljivije pristupila popunjavanju formulara i posle nekoliko minuta predala papir.
– Ovo opet ne valja!
– Šta sam sad pogrešila?
– Ne slaže se ime majke.
– Jaooj da, zaboravila sam kako mi se zove majka.
– Kako si bre zaboravila kako ti se zove majka?!?
– Lako! Moja majka ima dva imena službeno i neslužbeno ime, ali ne mogu sad o tome, nekom drugom prilikom ću da Vam objasnim, duga je to priča.
– Bolje počni odmah da pričaš, u protivnom ću pomisliti da si ukrala lične karte roditelja.
– Ufff. Kad se moja majka rodila uveliko je trajao drugi svetski rat. Decu su upisivali u Mesnim kancelarijama naročito školovani ljudi, koji su znali sva slova azbuke. Postavili dva pitanja mojoj babi i završili proceduru.
–Kako će da se zove?
–Marija.
–Kako joj se zove deda?
–Milan.
Postupak završen za dva minuta. E, onda je došlo vreme da se krene u školu. Kad je krenula u školu upisali su je kao Marija Tošić. Onda su proveravali zbog vakcine i videli da je ona upisana kao Milena Milanović. Nije bilo dobro ni ime ni prezime. A kako po zakonu tada nije bilo moguće menjati i ime i prezime, već samo jedno od ta dva, moj deda je, da ne pukne bruka po selu, njoj promenio prezime, i ona je od tada službeno bila Milena Tošić. Kad se udala uzela je očevo prezime Jenić, koje je sad Janić. Doduše i moj otac se jedno vreme prezivao Milanović, jer se i njegov deda zvao Milan.
– Pa što nije odmah provereno kako je upisano?
– Ko da proveri?
– Pa tvoja baba.
– A hoćete li Vi meni sada da dozvolite da proverim šta pišete u tim knjigama?
– Neću.
– Tako sam i mislila.
– Svejedno, trebalo je već da zapamtiš to.
– Pa pamtim, kad pročitam u ličnoj karti. Dajte mi molim Vas još jedan formular.
Dušanka Janić je dobila kredit.
Šalterskog službenika je zapamtila po velikom nosu, buljavim očima i strašnom coktanju i mrmljanju da su uglavnom stranke, koje podnose molbe, zahteve i koje popunjavaju formulare nepismene i krive.
Dušanka je oprostila uvrede jer je shvatila da su s’one strane šaltera taman tak’i da bi ubeđivanja mogla samo njoj da utiču na lepotu, te se manula ćorava posla.
To je bilo pre 20 i kusur, bila sam prisutna, a kako je danas – čitajte sutra.
Ja sam ovih dana, od kad pokusavam da zavrsim detetu sistematski, na ivici da pocnem da cupam grkljane salterusama. Majke mi. 👿
Treba uvesti nick-ove i pasworde.
Odes u katastar, ulogujes se i teraj!
Ako ne platis porez, ode njiva! *bga, istekla pretlata. 😆
Odem ja pre praznika da izvadim novu zdravstvenu knjižicu u dom zdravlja, u socijalno. Posle sat i nešto čekanja i šetanja od jednog šaltera do drugog dođem kući, srećna što sam to konačno završila i imam šta da vidim-pogrešna adresa. Adresa na kojoj nisam tri godine već. Dobro nije to tako strašno.
Odvedem dete da snimi kičmu, i prozivaju neku Dušicu non stop. I niko se ne javlja. Dok u jedom trenutku nije rekla pored tog Dušica i Ilija. I pored toga što sam joj posle ukazala na grešku, na snimku stoji Dušica.
A najgore od svega je kad počnem sa šalterskim službenicima da se natežem i da ih uveravam da mi se otac zove Ljubinko, a majka Ljubinka i da nije nikakva greška.
Grrrrmmrrrmrmr…..
N e m o g U da ih S m I s L im više!!!!
Ustvari, to bi moglo da se poboljsa ovim chip-ovima…
Ocitavanje kreditnih kartica na kasama je mnogo slozeniji pos’o… al’ ovde nema direktne ekonomske koristi da bi neko isfinansirao uvodjenje tih sistema.
S druge strane, ljudi uglavnom brinu kako ce neko bas njih da spijunira, umesto da zahtevaju od institucija da primenom tehnike razvlasti bunovne i nadrndane likove iza saltera.
Dusanka bar nesto uradi a nas tek ceka 🙄
Pa ti sad ostani pametan :mgreen:
Dobro je da je staklo po sredini, ko zna sta bi bilo da je drugacije 😉
Jednom sam morala da dokazujem, da je moje rođeno dete moje, jer nemamo isto prezime. Sačuvaj Bože, samo kada bismo nekako mogli da ih izbegnemo.
A vidis , interesantna stvar: uvek mi na moje ime i prezime dodju racuni ! NEPOGRESIVO !!!
Kako se ne zajebu kod racuna, uvek se pitam/ A kad pogrese, obicno mi dupliraju sve…
Sestro slatka, moje dete i ja imamo jedno 10 varijanti prezimena – sa ovim slovom, bez onog slova…
I Deda, meni i računi stižu na pogrešno prezime.
Svarno je mnogo teško prepisati kako treba 🙂
Ne sede oni za dzabe iza stakla. Ja sam skoro jednu htela da udavim. Dala joj kupoprodajni ugovor ona mi vratila, kaze ne valja nema pecat da je izvrsna sudska presuda. Ja polako, vidim da je budala, kazem nije ovo presuda, nego ugovor, oni nemaju pecat o izvrsenju. Ona arlaukne na mene – Ti ces mene da ucis, jesi cula sta sam ti rekla!!! E zato sto su je glupu doveli i sto mi je tikala, odma’ sam otisla kod sefa, ko furija, sve preskacuci ljude i napravila picvajz i trazila da mi se izvine pred svim strankama pred kojima me pravila budalom. I izvinila mi se. Od juce je tu! Zabole me, u fazi sam kad samo mogu da vas podavim!
Tako sam isto htela da ubijem jednu sto se becila kad sam prijavljivala vencanje i pantomimom zvala koleginicu. Sve se kupljao narod
A i ja sam ko carobna dokazivala da je moje dete moje. Zbog prezimena, jos uvek je nenormalno da budu razlicita.
moj tata ima u prezimenu slovo J, a mama, sestra i ja nismo imale….i kad su rekli u opštini da tata ima nešto što mi nemamo, rekla sam: pa sise 😀
tad još nisam učila biologiju 😳
Srbija na brdovitom Balkanu, tako nešto se samo ovde događa…
Biće tako doklegod se na izborima biraju stranačke mačke u džaku, tj. dok se glasa za stranku a ne za tačno određenu osobu, jer su se u sve stranke učlanili i pismeni i nepismeni, što nije nikakav problem sve dok stranke, zbog nedostatka pismenih ili zbog toga što nepismeni više plaćaju, radije zapošljavaju nepismene iz svoje stranke nego pismene sa biroa za zapošljavanje.
mog bratića su prekrstili, ali nam je to dalo super povod da ga zezamo : )))
nadam se da se isto neće dešavati i kada poraste.
mahlat, staklo nije prepreka da je zadaviš, samo, to se mnogo bolje rešava na drugi način, na taj na koji i jesi srešila 🙂