Definicije:
Siromaštvo je širok pojam koji najčešće znači oskudicu materijalnih dobara za normalno zadovoljenje najvažnijih potreba svake osobe pojedinačno kao i porodice ili društvene grupe. Prema definiciji OUN, siromašnima se smatraju osobe koje su lišene načina života, komfora i dostojanstva, koji se smatraju norrmalnim u društvu u kojem žive.
Investicija je pojam s nekoliko povezanih značenja u ekonomiji i financijama. U najširem smislu riječi, investicija je akumulacija u sadašnjosti s nadom dobitka u budućnosti.
Profit direktno označava čisti dobitak, odnosno zaradu, tj. pozitivnu razliku u odnosu uloženo-dobiveno.
Nekoliko Dobrih Ljudi (u daljem tekstu NDL) je pre 18 godina kupilo sebi bicikl. Običan. Koristili su ga dok im je bio potreban, 3 godine otprilike, a kada je bicikl postao (sve češće) višak u dvorištu, “preselio” se (dok je potreban na par meseci) kod komšija od preko puta (U daljem tekstu NLL).
Komšijski odnosi su bili solidni. NDL i NLL nisu živeli u istom gradu, kafu su zajedno pili jedino za vreme godišnjih odmora. 15 godina nakon “seobe” bicikla, NDL se doselilo u grad NLL, i ispijanje zajedničke kafe je postala svakodnevica. U jednom od tih kafenisanja NLL je saopštilo NDL da im bicikl više nije potreban, i pitalo NDL da li im treba da ga vrate. NDL je reklo da im ne treba i da NLL samo odluči šta će sa njim, u nečijem dvorištu će bicikl svejedno da čeka priliku za dalju selidbu.
NDL su po povratku u grad NLL, imali više puta potrebu za radnom snagom, koja je radila na, uglavnom, težim fizičkim poslovima. Betoniranje, krečenje, rušenje … Medju njima je uvek bio jedan mlad čovek (u daljem tekstu MČ) bez posla. Živi u porodici koja broji 4 člana, žena, dvoje maloletne dece i 1 bicikl. U iznajmljenom stanu.
NDL su mu svaki put, kada je dolazio da radi, pored zarađene dnevnice davali ponešto što im nije trebalo, a njemu bilo nepohodno. Poslednji put, samo dan nakon razgovora sa NLL, se MČ požalio i da se stalno svadja sa detetom oko tog jednog bicikla koji imaju.
NDL je rešilo da odmah reši problem MČ, i otišlo zajedno sa njim kod NLL. Objasnili su NLL o čemu se radi, i da bi to bilo odlično rešenje za sve. Njima ne treba, a MČ bi došao ko poručen. ALi, glavni od NLL nije bio kod kuće, pa su selidbu ostavili za sutradan.
(napomena NDL je moglo da uzme svoj bicikl odmah, ali je ipak htelo da bude sve kako dolikuje dobrim komšijskim odnosima)
NDL je tražilo NLL naredna 3 dana, i gotovo uvek je glavni od NLL ili spavao, ili bio bolestan, ili bio u grad, ili u voćnjak, ili u pozorište ili u bioakop … Četvrtog dana je glavni shvatio da ne može da pobegne.
NDL je objasnilo da samo hoće da uzme bicikl, pošto više ne treba NLL, i da ga da MČ kome treba.
Naravno da je sve kako treba ovde bi priči bio kraj, ali nije.
NLL je saopštilio NDL da ne može da vrati bicikl jer je kupilo nove gume (u pouraspadu) za bicikl. NDL je reklo, da nema veze, i da mu bicikl da. NLL je onda reklo da gume koštaju 800 dinara i da bi MČ trebao da ih plati. NDL se pobunilo i reklo da MČ NEMA para da to plati, i da će ono da plati tih 800 dinara. Bicikl su preselili preko ulice sa dve otrcane gume na njima, i dve na guvernalu.
Bicikl je NDL uredno dalo MČ, bez reči.
Pitanja:
Ko je u celoj priči dobio a ko izgubio, kad se govori o materjalnim vrednostima, a ko kad se radi o moralnim? Može li to da se uporedi? Ikada!?
Ne znam ni ko je investirao, ko profitirao a ko je siromašan?
I ne znam kako se zove kad ne uložiš NIŠTA, dobiješ bicikl na par meseci, koristiš ga 15 godina, kažeš da ti ne treba, a onda vlasniku daš da otkupi svoj bicikl da bi ga nekom poklonio?
Zna li iko?
Epilog:
NDL i NLL i dalje pije kafu zajedno, ali je kafa sve ređa i gotovo da je bez šećera.
MČ vozi bicikl i ne svađa se više sa detetom (i na sreću ne zna ko je platio gume). Povremeno svrati da kaže to NDL i da pita da li će biti neki posao za njega uskoro …. da pregura koji dan …
Da nije tužno … možda …
Svi su siromasni, NLL zbog nedostatka zahvalnosti, morala, plemenitosti, MC zbog nedostatka svesti o tome ko mu daje i sta je trebalo uciniti da bi mu se dalo (pored materijalnog siromastva) i na kraju NDL sto nema bolje komsije da sa njima pije kafu, vec deli zivot sa ovakvima.
Em kuvam dobru kafu, em ti dam neku biciklu…Em zaboravis na neke tamo fine…
Kako vam volja???
…a ima i palacinke…
prvo izvini.
a sad da vidiš i zašto: jebem ti stoku sitničarsku stipsarsku, govna jedna odvratna, zato sam sve to pustila kroz sito i rešeto, pa šta ostalo ostalo, mamicuim njihovu!”#$%&/(
eto. izvini.
duhovno siromaštvo je strašna stvar. dablogda nemala živ dinar, samo ovo malo duše da sačuvam. 🙁
Nekoliko dobrih ljudi postoje zbog sebe i zbog nas, da bi zlo i nepravda imala čime da pravi ravnotežu.
Onaj ko spozna kako jarko svetli čistota duše, zaista vidi!
Ova priča postoji da bi putovala do nas i da bi nas ganula, ali možda i da bi nas podsetila, trgnula…
Tu je pravda, u nekolicini dobrih ljudi, i njihovom glasnogovriniku Suzani, koja nam prenosi jevanđelje (tj. dobru vest).
Neka mene ovakve, pupupupupuuuuu
Ova priča je suviše
a. tužna
b. lepa
c. ružna
u isto vreme, da ne bi bila istinita. Mašta ili ne uzleti dovoljno, ili uzleti previše. Ovo je život. I tužan i lep i ružan u isto vreme. Ali samo njega jednog imamo. Srećan je onaj ko čini srećnim ljude oko sebe.
Većina ljudi je takva: što više imaju, sve su drčniji, stalno hoće još i još i još… Već rekoh jedanput, Srbija mi sve više liči na London iz Dikensovih romana. Možda onima koji žive na relaciji stan-butik-diskoteka ne izgleda tako, ali naša zemlja je prepuna sirotinje.
Pitam se kako bi dao nesto svoje ako zatreba?
Nije to samo glad,vec i bijeda. Moralna i dusevna.
Na zalost. 🙁
Strasno. Ali strasno. Gade mi se ovakvi ljudi.
Zalosno…i grozno…i bedno…i jadno…
Na zalost, klasicna prica iz svacijeg komsiluka… i uvek nam neko drugi kriv, a kakav smo narod to je cudo jedno. 🙁
Ima poentu, to je bitno…Priču sam pročitao još odma kad si napisala, ali tad nisam znao šta da kažem, a ni sad se nisam proslavio…
ogroman broj ljudi je takav…to se vidi kad dođe do ovakvih i sličnih situacija…bedno.
Rekli ste:
– da su svi siromašni
– da ne razmišljam o tome, i prepustim se lepšim stvarima
– da ste besni zbog cicija
– pa zatim izrekli suštinu1, da je duša to što MI JESMO, i da je duhovno siromaštvo STRAŠNO
– da je ova priča dobar glas, poruka za BUDJENJE SVESTI
– da je sreća ne biti jedan od NLL
– izrekli suštinu2, da je srećan onaj ko čini srećnim ljude oko sebe, i da je priča samo stvaran svet oko nas
– da onima što imaju nikada nije dovoljno, da uvek traže još, i da nam je zemlja prepuna siromašnih
– da je ponašanje NLL jadno i bedno u svakom pogledu, i izrekli suštinu3, nehumanost
– da vam se povraća od NLL
– da je ponašanje NLL žalosno, i jadno, i bedno …
– da ova priča nije usamljena, i da svuda ima takvih kao NLL
– da priča ima poentu
– i opet da svako može da ispriča ovakvu jednu priču iz svog komšiluka
A ja sam prvo bila:
– šokirana
– pa sam se smejala
– pa sam psovala
– pa pitala što im NDL nije naplatilo zakup za 15 godina, pa onda shvatila da bih i ja postupila isto, i da sam srećna što tome nisam prisustvovala
– pa sam zamišljala situaciju selidbe i keša
– pa mi se onda povraćalo
– zaključila da DOSTOJANSTVO vredi 800 dinara!
skoro isto kao što ste reagovali i vi.
Bilo mi je neobicno bez Obicne price. Divno da si opet tu.Znam sigurno da si svojski zapela u prosloj sedmici.Ali sada si ponovo tu,sto je najvaznije.
I sretna Nova 2009,ne stigoh ni da ti cestitam.Sve najbolje i tebi i tvojoj porodici.
😀 😀