Tako je govorio TITO-12

Razvitku sporta moramo posvetiti malo više pažnje. Nisu za to potreban velika sredstva. U nekim zemljama postoje ministarstva za fizičku kulturu. I mi bismo trebali da imamo nešto slično.

Iz razgovora sa delegacijom JSO za fizilku kulturu.
23. jun 1971.

Sad smo, tako rekuć, „razgradili“ jednu poslijeratnu gradjevinu, ali u pravcu daljeg učvršćavanja naše društvene zajednice, tj jugoslovenske državnosti kao cjeline, no na bazi državnosti svih republika. Oni koji propovedaju da je to zaista razgrađivanje – varaju se, to će tek učvrstiti našu zajednicu.
Tu mladi mogu mnogo da učine, i na ovakvim akcijama, i uopšte. I njima je tuđe međunacionalno trvenje, do kojeg ponekad, tu i tamo, dođe – ne dolje u bazi, nego kod raznih intelektualaca koji filozofiraju itd. Omladini je to tuđe! I baš sada, kad se nacionalno pitanje rješava zbilja na marksistički način, svaki narod ima puno pravo da sam sobom upravlja!
A to je baš u fazi samoupravljanja veoma važno, ne samo samoupravljanja u fabrici, nego i samoupravljanja na državnim pitanjima, pitanjima unutrašnjeg državnog uredjenja.

Iz razgovora brigadirima omladinske radne akcije „Sava 71“
5. jul 1971.

Ja bih htio da se Marks vrati na univerzitet. Negdje sam vidio karikaturu na kojoj Marks stoji pred našim univerzitetom sa „Kapitalom“ pod miškom, ali ga ne puštaju unutra. To je bila karikatura, ali vrlo karakteristična.

Omladinska organizacija, kakva je ona danas – ne vrijedi mnogo. Ističe se: mi mladi, pa mi mladi … Znate, i mi smo bili mladi, i mi smo morali raditi.
Jasno je da mladima treba razonoda, ja nisam na primjer protiv igranki. Ali to nije sve. Ona mora da se više interesuje za ono što se u našem društvu događa.
Ja sam na televiziji gledao više puta da se sa mikrofonom pristupi mladom čovjeku i pita: „Da li znate za ovu ili onu bitku iz narodnooslobodilačke borbe?“ A on odgovara: „E, nemojte mene pitati, ne znam.“ Pita zatim drugoga – ne zna ni on.
A to je sramota. Kako mi to vaspitavamo našu omladinu? Ona treba d apoznaje našu historiju. A ne da se dozvoljava da neki pljuju po onome za šta je palo toliko naših ljudi, među kojima ima i omladine, djece i žena. Ne znaju ni za klanje kakvo je bilo u našoj zemlji, a ponekad nasjedaju baš onima koji su to radili.
Moraćemo se dakle pozabaviti omladinom …

Iz završne reči na II konferenciji SKJ
27. januar 1972.

… A naša omladina – nije bitno da li mladi nose dugu ili kratku kosu – je prekrasna i moramo joj posvetiti što više pažnje.

Iz zdravice na večeri, Zlatibor
8. maj 1972.

Pitanje: u nedavnim događajima se pokazalo da je jedan dio omladine potpao pod uticaj nacionalizma. Da li biste nam o tome mogli nešto reći?

Odgovor: Tačno je i to da smo se mi suočili sa nekim problemima iz međunacionalnih odnosa i potrebom da se ti odnosi unapređuju, što smo i postigli ustavnim promjenama. No, zloupotrebljavajući relane teškoće, ubacivale su se i neprijateljske snage, a jedan dio omladine bio je zaveden, obmanut.

Intervju listu „Mladost“
25. maj 1972.

A što se tiče omladine, kao što sam već rekao, ona takođe mora biti adekvatno organizovana. Jer ona nije nešto van našg domena, ona nije posebno društveno biće. Zato našu omladinu moraju vaspitavati ljudi koji stoje na liniji programa Saveza komunista Jugoslavije, a ne oni koji su na ne znam kakvim sve pozicijama. Toga je bilo do sada, ali nećemo više dozvoliti da nam takvi vaspitavaju omladinu i da javno, kroz štampu i putem predavanja, napadaju naš društveni sistem.

Iz završne reči na Trećoj konferenciji SKJ
8. decembar 1972.