Posle nekih reči, čovek prosto ostane nem.
Ostala sam nema.
Pred onima što govore, a nikada ništa ne kažu.
Pred onima što bezočno lažu.
Pred istinom, koja se uvlači u svaku poru razuma.
Pred sobom, pred Bogom.
Nema sam.
Za ubice, divljake, politikante, kvazipatriote, hoštaplere i proletere.
Za budale, huligane, nacionaliste, skotove i idiote.
Samo ostaneš nem.
Kao da nikada nisi govorio.
E ja baš obratno, vičem dok grlo ne oderem, da me i gluvi čuju.
:(((
Rec je ogomna , ali malo ko vidi njenu velicinu.
Ja sam zaledjena …
Нећеш се, Кишно куче, од викања леба најести.
Шта нам преостаје Сус, сем да ћутимо и пливамо.
Nema i ostani, što se manje opterećuješ ljudima sa tog spiska, to bolje…nema potrebe da dereš grlo i slično…uživaj u živbotu koliko god da možeš!
Otprilike bih rekla sto i Punky , dosta je bilo vec deranja , i opterecivanja sa time, i tako niko ne cuje, uzivajmo u zivotu,koliko je moguce
Ja sam šokirana, razočarana, …
Pita me juče ćera
“A mi ne idemo u školu zato što ćemo opet da ratujemo? Je l’ tako mama?”
Duša me boli ….
Ne mogu biti nem mada se cesto pitam cemu moja vika i galama kad nista promeniti necu, a glasnice mi leba donose pa bi bolje bilo da ih cuvam.
A ja sam užasno besna…
Moja je ćerka (predškolac) na zimovanju, prvi put bez roditelja 7 dana.
Juče je vaspitačica njenu tugu i plač prokomentarisala: “ne znam odakle joj to ali me je pitala danas da li će joj roditelji biti živi kad se vrati u Beograd… ali ne brinite, razgovarala sam ja sa njom i sada je dobro”
Malopre sam zvala, 15 minuta tešila svoje uplakano dete koje me verovatno nije ni čulo jer u pozadini sa TV urlaju ovi… ovi… ma ne znam kako da ih nazovem… A vaspitačica kaže ponovo: “Ja stvarno ne znam šta joj je”!
Da, šokirana sam, razočarana ali iznad svega besna!
P.S. Izvinjavam se zbog dužine komentara. Ipak sam novajlija ovde.
Zapravo, prvi put komentarišem ali čitam odavno, sa uživanjem.
Ma svađam se ja, tj pričam “uživo”. Derem grlo, BUDALA.
Ali pretnje linčom, i sve ostalo … pa zanemi čovek!
#Firstname Lastname
Sve te razumem.
Nema mesta izvinjenju. Drago mi je da si se oglasila.
Dobro mi došla
p.s. Pozdrav porodici
Hvala za ovako toplu dobrodošlicu.
Pozdravi preneti. Uzvraćamo!
Sramota me…neznam sta da kazem, bez reci ostao sam.
Jadni mi svi kad nam deca tako odrastaju i time se opterećuju…
Tuga i zalost, prvo nisam htela da ih gledam, a onda sam morala jednostavno da cujem, da vidim te njuske…..bezobrazne i dokle vise…
Nisam verovala ni usima ni ocima, sledila sam se od reci i osetila onaj strah koji sam vec jednom osetila i to uzivo……
I ja sam samo so u moru….nazalost…
Nikada do sinoc nisam pozelela da odem. Toliko me je sramota da ne mogu to da opisem. Sramota me je i pitam se dokle ja da se stidim tudjih postupaka i kako ove, ove… nije sramota. Htedoh nesto da kazem a nemam pojma sta. Ne da sam nema nego mi je glava prazna. Usporena sam od jutros i umorna, umorna kao da sam trcala maraton a na cilj nisam stigla.
Gledala sam i prvo mi došlo da plačem, pa sam onda psovala, pa sam se svađala da isteram bes iz sebe.
A onda sam zanemela.
Zar ONAKVI da predstavljaju Srbiju?
Zar sam bre JA to zaslužila, i čime?
Моја мала рођака је плакала, “зато што ће да буде рат” а рат је видела на видео играма и телевизији. Докле више?! Мало им ратовања јебо те!!!
“Ма није он крив, ми смо говна!”
Krivi smo što smo verovali da se Sloba neće “vratiti”?
Izgleda, ali sam ja nasamarena.