U taj stan smo se uselili 2000. godine, neposredno pred 1.rođendan starije ćere. Gazde su nam stanovale u istom ulazu u prizemlju. Ugovor o iznajmljivanju stana nismo potpisali, da ne bi oni plaćali porez na podstanare. Papiri za stan su bili nesređeni. Da pojasnim, telefon smo plaćali na ime pokojnog gazde, struju takođe, a komunalije na ime pokojne babe, na čije se ime vodio stan koji je još bio u otkupu.
U ličnim kartama nismo imali pravo promene adrese, jer gazdarica nije to htela da prihvati, u početku. To se desilo tek naredne godine. Zbog uslova pod kojima smo mogli da budemo podstanari u njenom stanu, odredila nam je i cenu kirije.
Nameštaj je bio uglavnom naš, sem jednog ormana koga nije imala gde i par kuhinjskih elemenata. Bojleri su bili njeni. Valjda je to podpadalo pod “osnovna sredstva” kada se uđe u prazan stan. To već ne znam. Sve popravke koje su morale da se vrše, a bilo ih je, vršili smo sami, iako je to bila njena obaveza. Ona to nije htela da radi.
2001. godine, ja sam trudna sa drugim detetom, a 30. decembra te godine bila sam u devetom mesecu trudnoće.
Suprug je otišao, kao i mnogo puta do tad da plati kiriju za naredni mesec (obično smo plaćali 1-og u mesecu za tekući mesec, ali je januar bio presedan). Uzela je novac i saopštila suprugu da joj donese još para, jer će od januara kirija da iznosi više. S’obzirom na okolnosti, tj. moju trudnoću, godišnje doba, i deteta od dve godine, nije joj odgovorio ništa, sem da će da se konsultuje sa mnom, da li ćemo prihvatiti uslove ili ne.
Došla je nakon 30 minuta. Ponudila sam joj da uđe, nije htela. Mislim da je samo jednom popila kafu kod nas. Nije nam bila prijatelj, već gazda. Tako se osećala i ponašala. Korektno.
Rekla sam joj da ne pristajem na promenu uslova, i da nam kaže rok kada treba da napustimo stan. Krenula je da mi objašnjava, zbog čega ona to u stvari radi. Naravno da joj nisam dozvolila. Pojasnila sam joj, da je stan njen, da smo imali drugačije dogovore na početku, da su se okolnosti promenile, da ona ima svo pravo ovog sveta da menja uslove, kako njoj odgovara, a da ja imam pravo da te uslove prihvatim ili ne.
Ona je odustala. Rekla je da će se pridržavati dogovora, sve do trenutka dok mi poštujemo dogovorene uslove. Stanovali smo tamo do novembra 2006. godine, kada smo se preselili u svoj stan. Rastali smo se u skroz korektnim odnosima.
Zelim da te pozdravim.
Tu sam!
trenutno lopatam i pijem na litre kafe…
😉 afrodita
I to se desava. 🙂
Ja kao student sam imala samo nekorektan odnos. 🙁
Kako ti umes da mi stanes na muku. Setih se perioda kad sam se u 15 meseci selio 7 puta. Ti sad racunaj. Od tih 7 puta 4 puta je bilo sa detetom 4 godine a 3 puta sa dva deteta. Jedno od 5 godina i jedbno od nekoliko meseci. Od svih “gazdi” koje sam imao samo jednom mogu da priznam korektnost i ljudskost. Ovom poslednjem. Gazda Milane svaka ti cast. Posle gazda Milana i ja sam konacno usao u svoj stan. Bese to pre tri godine.
#Afrodita
Pozdrav i tebi. 🙂
Ne preteruj sa kafom 😉
#jelenaartpoezija
Sva sreća te sam živela u Studentskom domu, pa nisam morala da se seljakam često, sem iz sobe u sobu.
#Walter
E moj prijatelju, o tome kako sam se u 6. mesecu trudnoće, u sred bombardovanja selila, dok mi je suprug bio na odsluženju vojnog roka, ću drugi put.
Ti ljudi su mi sad prve komšije. Vrata do vrata. Da li treba da ti kažem u kakvim smo odnosima? Ja se nasmejem, i javim, a oni gledaju u pod.
Ali neko to od gore vidi sve. 😉
Pre svega poucna prica,osecam se tako kao da sam se ceo zivot selio a jesam sve od voje 16-te do pre 3 godine kad sam se skucio
Sve lose stvari zaboravljam, ali imam problem sto sam dezurni fizikalac kad se drugi sele ( o sebi ne zelim da pricam- promena nekoliko gradova, i jos svasta nesto )…Vidi vako: jednog drugara selio sam 6 puta, drugog 7x i necu vise da nabrajam, bole me ledja…
A o gazdama, sve najlepse…
Svako slovo ove priče umem da prepoznam…deset godina sam bila podstanar i imala razne odnose sa gazdama…od korektnih do krajnje gadnih….ali to je sudbina podstanara…konačno sam i ja svoj na svome:)
Ovo je dokaz da treba isprobati sve mogućnosti pre nego što se predaš.
Zmajček
Deda
Zihernadla
Nije lako biti podstanar, niti menjati mesto stanovanja često. Razumemo se.
#constantine7
O ja nikako nisam imala u tom trenutku nameru da probam, ja sam bila spremna da se selim, isto kao što sam se selila dve godine ranije, sama, trudna, pod bombama. Nemam ja taj “strah”. Ja ne varim osobe koje su u stanju da koriste nečiju trenutnu slabost za ostvarivanje svojih ciljeva. Čak gazdarica i nije tražila neku veliku kintu, ali nije tražila to u pravom trenutku. Mogla je 2 meseca ranije, ili pak kasnije – veća bi bila verovatnoća da prođe. Ali dan uoči NG, pred moj porođaj. To se ne prihvata ni za koju cenu.
Mi jos nismo svoj na svome, ali ne zalim se! Vazno je da smo se odvojili od mojih, od njegovih, od svih… i osecam se kao svoj na svome sve dok ne dodje 01. E kad joj platimo kiriju, onda sam opet ko u svojoj kuci!
Pozdrav
Pozdrav Suske
imala sam srece da kao student imam o.k gazdaricu, a onda se selim van i to je sve drugacije ovde, sad sam svoj na svome…
Da…vrlo poznata priča. Nije bilo lako u nekim periodima života, ali dragoceno je to iskustvo. Nauči te da uvek moraš biti spreman.
he he he Deda, i ja sam uvek imao dezurne za selidbu. Kad su poceli da mi se ne javljaju na telefon i da me izbegavaju na ulici ja sam shvatio da nesto mora da se menja. A vidis, ovih dana se opet selim, prinudno do duse, al o tome ce mo nekim drugim prilikama 😉
Kad se vec zakaciste za temu selidbe,sta mislite kako je meni sa moji kuferasima(glumci se u narodu zovu kuferasi jer se sele jednom mesecno) Kismu sam iskrivio seleci ih dok ih nisam oterao u krasni.
#Charolija
Da, mi smo iz tih razloga i živeli sami. Sloboda se uvek plaćala. Na svu sreću promenila su se vremena, pa i matorci vole da žive sami.
#sarahstory
Iz priča poznanika, i prijatelja u inostranstvu, mislim da je lakše biti podstanar “negde tamo”, nego ovde.
#whisperer
Baš tako. A neka od iskustava ti pomogne da vidiš i granicu dokle se može. Čini mi se da sam u tih nekoliko giduna imala dosta loš period. A kad sam to pregurala, ma mogu sve.
#walter & #Zmajček
E znate valjda onu, staru, prastaru, kojom su me uvek dočekivali kad bi pakovala kofere. “Ko se seli, taj se ne veseli”
…najgore je što misliš da nemaš mnogo stvari, kao, samo nameštaj…..kad ono… 🙁
#zihernadla
E te sitnice, jaoj majko, njima nikad kraja 🙁 ali stvarno !
U jednom gradu sam svoj na svome, u drugom podstanar, i bogu hvala, imadoh srece. Ali selidbe, uf majko mila, sto me podseti. Katastrofa. A ceka me jos jedna, bar. I da znate, zvacu vas da pomognete.
#electrasdreams
Tu smo, viči kad zatreba. Za tebe – UVEK!