Kad sam počela da pišem blog, nisam imala jasnu viziju u šta će, i da li će u nešto da se pretvori. Osim edukativnog karaktera, što većina koja prati ovaj blog od svog nastajanja zna, koji je imao na mene, pretvorio se u jedan glas iz provincije.
Meni je sasvim jasno, da priča o razvoju interneta na globalnom nivou, nema primenu. Ne ovde, i ne sada. Neprimenjivo je na sredinu u kojoj živim. A živim, kao i većina onih koji šalju svoje poruke iz provincije, na ivici.
Na ivici razuma, poimanja stvarnosti, uklapanja i bitisanja u sredini u kojoj jednostavno ništa od onoga o čemu većina vas piše ne važi.
Ono što sam primetila, čitajući mnoge od vas, je i to da većina jednostavno nema razumevanja za napore koje mi i provincije činimo da promenimo svest sugrađana, i maknemo ih iz živog blata. I pored uvreda na koje sam tu i tamo mogla da naletim “ja mislio ti si svetski čovek, a ti si samo Boranin” nisu me pokolebale da nastavim svoju priču, i govorim o internetu i blogu kad god mi se za to ukaže prilika.
Pored običnih stvari koje bi moji sugrađani imali na lokalnom nivou, imajući pristup javnim preduzećima i ustanovama, ne saginjanjem na šalteru, već iz svog doma, mislim da bi ogroman uticaj imao i na raspoloženje biračkog (glasačkog) tela u Srbiji.
Vesti koje im se plasiraju, a svedene na RTS1, eventualno RTS2, direktno se odražavaju na izborne rezultate u bilo kojoj sredini van atara većih gradova. Trudim se koliko god mogu, lično i kao član borske internet organizacije BITNO, da na sve moguće načine objasnim ljudima, čemu treba da im služi računar.
Kad pišem o poslu gde radim, pišem da se čuje i vidi gde rade i kako rade obični ljudi, i ne samo ovde u Boru nego u celoj Srbiji. Nakon svega ne mogu da prihvatim da je za sve to kriva vlast, krivi smo svi mi. Najlakše je reći nekome da je glup i neobrazovan, a najteže da se spustiš na njegov nivo i pričaš satima ne bi li bar za promil pomerio njegov stav u pozitivnom smeru.
Pozitivan smer je u ovom slučaju, svest da sami potraže informacije, a ne da gutaju servirane, odakle god da dolaze.
Razočarana sam, baš.
Razumijem o čemu govoriš i razumijem tvoju ljutnju, ali nije to samo boljka Bora i onoga što je unaprijed označeno kao provincija, problem je i u provincijalizaciji gradova za koje se neki usuđuju reći da su metropole.
Ja mogu govoriti na primjeru Sarajeva.
Imam ko zna koliko TV kanala, ali nemam B92 i ja čim se probudim odem na njihov sajt, poslušam vijesti, jutarnji program i sl. pa onda na sajt radija 101 u Zagrebu.
Znam mnoge ”intelektualce” koji koriste internet ali koji još uvijek misle da su u Srbiji svi kao i Toma Nikolić i koji se iznenade kad od nekoga čuju da recimo na B92 mogu pronaći nešto što odudara od njihove slike.
E, ja da ih ne bih zbunjivala, ne mogu da im kažem da ni B92 nije što je nekada bio…
Ma ljudi su svugdje postali autistični i ne vide dalje od svoje kapije, mnogima je baš po mjeri to što im servira RTS ili kod nas neki sličan TV kanal.
Ponekad mislim da nismo ni zasluzili bolje.
Suske,sto rece Kristina nije to samo boljka bora vec cele Srbije,zatucanost se naselila na ove prostore i tesko je probuditi masu iz te zatucanosti.
Ja sam shvatio da je njima tamo lepo pa se vise i ne trudim da ih iz te zatucanosti pokrenem ili nedaj boze izvadim.
Jasno je meni, da mnogima stanje odgovara, jer ne znaju za bolje. Ali činjenica je, da nam ta većina, slobodna sam reći većina, kroji sudbinu. Ne mogu tako lako da prihvatim to, a ne vidim drugi način, osim da im otvaram oči, kad god to mogu.
Ja jesam zaslužila bolje, generalno kao narod nismo. I ja to pokušavam da promenim, i mislim da ključ rešenja leži upravo u tome, naći način da svi imaju sve informacije pred sobom, nakon toga neka svako odluči po savesti.
A sta je to savest ? Mnogi to nemaju ili ne znaju da koriste,ili cak im je mozda lakse da drugi odluce umesto njih.
Zato sam ja i otisao iz velikog grada Bora u selo… 😀
Ja kad lupim, lupim ali bas… Koj spam, a?
#Zmajček
Mnogi ostavljaju drugima da odluče umesto njih.
#Deda
Krivelj village 😀