December 27, 2007

Gubitak voljene osobe ga nije slomio. 30 decembar 1994. godine. Dan za tugu. Tog istog dana sam otputovala, i mislim da to sebi nikada neću da oprostim, ali shvatila sam i tad, kao i mnogo puta pre, da mi je u životu ipak najvažnije da kraj sebe imam osobu koja razume sušinu života, suštinu velikih…

Najlepši period našeg druženja je ipak bio kada smo studirali, i to kada smo bili u istoj grupi. Bilo nas je tridesetak, pravo jedno odeljenje, što je inače bila prava retkost. No kako smo imali divne ministre, ili koga već, da nam uređuje školstvo po principu “ajd’ da probamo i ovo” nekoliko generacija upisanih studenata…