Izadjem s’posla pre neki dan. Prepodne. Krenula u banku, istekla mi kartica. Ulice pune sveta, k’o neradni dan. Sretoh neke stare poznanike, davno nevidjene. Ooo oduševljenje.
– Pa gde si, pa ne vidjaš se, šta ima novo? Kako familija?
– Svi su dobro – velim – ja do banke.
– Pa je l’ još radiš u onoj jazbini gde belog dana ne vidiš?
– Ista meta isto odstojanje. – rekoh, a šta ću, istina živa.
– A da promeniš posao?
– ‘oću, ali ne mogu. Gde ću?
Kao lepo vaspitana, uzvratih pitanjem šta rade ovde u nevreme. Kažu mi izašli na pauzu za doručak. Pitah kol’ka im ta pauza, vele klizna. Lepo velim, a kako plata, je l’ i ona klizna. I ja budala pa pitam. Mislim šta mi to treba da sad “ispravljam krivu Drinu”?! Ma kakvi-plata fiksna, i još mala. Radio ne radio, isti k … djavo.
E onda krenu kuknjava, ne može se, jedva, teško, nikako, lekovi, korpa, deca, škola, ekskurzije, cipele, patike, jakne, grejanje, struja ….. Ne valja im politika, ne valja im pos’o, ni deca im nisu dobra. Bože, a tek šefovi!!! Demokratija je ovo, demokratija je ono, jebu joj majku. Demokrate lopovi, raspikuće, hoštapleri …. Kad je Sloba bio znao se red. Radilo se, imalo se …
Jebala me i kartica i banka, i evropsko radno vreme, i srpska posla i demokratija …
Slobo, molim te, sidji, i vodi ih majke ti!
Da li smo ustali na istu nogu? I meni sve nesto super…
Sidji sto pre,eve i ja ga molem.
#Deda
Ja se sve nadam, da još nisam ustala …
#Zmajček
Moli se, možda se smiluje.
Čobaneeeeeeee vraaaati seeeeeee
ovce tvoje
ne mogu bez tebeeeeeeeeee!!!
Ma idi zeno, koji te vrag terao da uposte ides u banku i vodis ‘usputne’ obicne price.
E, nemoj molim te da sidje, ne preteruj 🙂
uze mi tekst sa tastature… Nemoj da silazi ako Boga znas.
#lang
#Walter
I posle me nazivaju ludačom i otkačenom kad stavim slušalice. Jašta, nego ću da ih stavim.
A nek sidje da ih odvede, šta fali, s njim ćemo lako ….
Suskava, i ja kupila slušalice prošle nedelje. Jao, koja milina… 😀
A što se tiče Gede, ne mora da silazi i da ih vodi “na onaj svet”. Ima na ovaj livadi sasvim dovoljno čobana za sve te ovce. Kamo sreće par vukova da naleti, pa da ih malo proredi…. Grrrr !
#AB
Ma nisam mislila da ih vodi “na onaj svet”, nego da ih odvede sa njim kud god, samo što dalje od mene.
A ima čobana i ovaca, vala, u ovoj brdovitoj zemlji na Balkanu, i previše.
“vreme demokratije sad je iza nas,
ja ne vidim sreću, ja ne vidim spas,
kažu da će para biti sad za sve,
ja ne vidim da će biti za mene….”