… i dobar sam djak!
To vam je polu-laž, ili polu-istina, kako kome godi.
Udruženje gradjana BITNO je konačno dobilo registraciju. Hvala dragom Bogu, … ups … SUP-u. A zašto je to bitno? Iz više razloga, koje neću da navodim, smorila bih vas, a to mi nije namera. Generalno – počinjemo da ostvarujemo naše ciljeve!
Prva u nizu lepih stvari koja se dešava, je da smo u saradnji sa DigiMed-om konačno krenuli sa edukacijom. Više o tome, koga naravno zanima, može da pročita na bor030.
Druga bitna stvar je da ćemo konačno dobiti našu zvaničnu web prezentaciju. Spirit radi na tome intenzivno.
A najlepše od svega je što sam i ja konačno krenula u školicu. Doduše – kasnila sam, i to prvi dan, i to opravdano.
Da me se neko ne bi odreko putem lokalnih novina, televizije i ne dao Bog – bloga, ja sam morala prvi dan u školici da vežem kikice. Bilo je malo frke u kući dok su mi ćere pronašle dve identične gumice za kosu, i dok sam uspela da sve to pokupim. No dobro, drugar je čekao, ispred zgrade ili ispred školice, ne znam tačno odokativno – koraci su u pitanju, uhvatio me za ruku i krenuli smo u školicu. U školici nam je bilo lepo, svako je imao svoj komp i … svoju mačku. Na povratku mi je nosio knjige – pravi drugar!
Za sve to postoje dokazi – slikao je čovek, jer bez fotoaparata – nigde ne mrda! Ali JA nisam dobra drugarica, pa sam mu zabranila da slike objavi, i ovom prilikom mu se javno izvinjavam! Walt – IZVINI! On je toliko fin, da na moje poruke, da me nebi uvredio – nije odgovorio!
Eto, ja u školu idem – i nisam dobar djak!
Ah, umalo zaboravih, obučavam se da budem “statična” – za početak.
Ma bezi. Da znas kakv bi to dobar text bio na mom blogu samo da sam mogao da postavim slike. Al nema veze. Ovaj put, ali samo ovaj, ti je oprosteno.
Al ima problem sto ces da ostanes bez skolskog druga a razloge ces vec cuti…
Ajde ajde samo ti idi u skolu i ja cu od ponedeljka i ne kukam
Aman, ženo, ja ništa ne kapiram s tom tvojom školicom i kikicama, i mačkom. Možda je trebalo da pootvaram sve linkove? Uf, to uvek radim selektivno…
“…svako je imao svoj komp i … svoju mačku….”
Kakvu macku?
P.S. Ho-ce-mo sli-ke! Ho-ce-mo slik-ke! Ho-ce-mo sli-ke!
Onda si danas i videla da s kikicama ne možeš da budeš mlađa nego što jesi? :)))) Ja sam to videla prošle godine, na moru. S kikicama, ili bez – ista ja. malo samo grotesknija s kikicama
Ijaoj, ovo naše udruženje “borska internet organizacija” BITNO, organizuje neke kurseve za “pravljenje sajtova”, ja krenula od početnog.
A na kursu, svako ima svoj komp i naravno mačku. Ali pravu mačku. 4 prvaka i 2-3 mačke.
Bilo je ludo i danas će, verujem.
A to sa kikicama … pa morala sam da ih imam, da izgledam mladje od profana
@Moošema
Dobrodošla
p.s. I ja vrlo često upražnjavam tehniku “selektivnog praćenja” naročito linkova. Potpuno te razumem.
@AB
Kad porastem i prestanem da se stidim, postaviću ih
Ej, i ja ima da pustim kosu i da vezujem kikice, i onako stalno idem u skolu…
Baš tako.
Profa me bez problema prepoznao, čim sam se pojavila na vratima
, ali sam morala da probam 
Kikice su samo za djake prvake, ti odavno ideš u školu, bolje ih ne vezuj
a mogao bi malo, da se lakše uklopi
A marama, drugarice i drugovi, a marama?
E maramu sam izgubila, uopšte nisam bila dobar pionir – izgleda
Mnoooogo davno bilo ….
Ofarbala deca kosu, ofarbao i ja….razredni, covece….Pa ti vidi…
Mogu i kikice, mogu i celav…
Nije bitno (toliko) sta imas na glavi, nego (valda) u glavi…