Blogerski ABC: slovo Nj
– Da.
– Zdravo!
– Zdravo!
– Šta se radi?
– Odmara se.
– Kako je bilo u Subotici?
– U Subotici?
– Da u Subotici?
– Nemam pojma, nikad nisam bila u Subotici?
– Kako nikad nisi bila u Subotici?
– Pa eto, nisam bila. Otkud ti sad pala na pamet Subotica?
– Pa ja sam iz pouzdanih izvora obavešten, da si juče bila u Subotici.
– Jesi ti siguran da su ti izvori pouzdani?
– Jesu, išla si ti umesto nekog ko je trebao da ide.
– Pa ti se on požalio?
– Ma nije on, on se požalio njegovoj ženi, a ona prenela meni.
– I ti si poverovao?
– Pa jesam.
– Pa nisi trebao da veruješ.
– Pa valjda žena zna?
– Pa valjda ja znam gde sam juče bila.
– Pa gde si bila, pošto nisi bila na poslu?
– I to znaš?
– Pa kažem ti da sam obavešten.
– Fino.
– Hoćeš da mi odgovoriš?
– Razmišljam upravo.
– I?
– Bila sam kući.
– Pa šta si radila?
– Pa zar je to toliko važno šta sam ja radila? Eto nisam bila u Subotici. Hoćeš da ti dam mog muža da proveriš istinitost moje tvrdnje?
– Hoću.
– Da.
– Jeli jel’ ti ONA juče išla za Suboticu?
– Za Suboticu? Otkud ti pala na pamet Subotica?
– Pa tako sam čuo.
– Pa loše si čuo. Leži već dva dana sa temperaturom preko 39. Prima inekcije, ima jaku upalu grla.
– A, pa zato nije radila juče?
– A kome je toliko bitno da li je ona radila ili nije?
– Ma nije važno.
– Pa da nije važno, ne bi zvao samo zbog toga?
– Ma nema veze.
– Ma ima veze, nego, hoće ONA da te čuje.
– Čuješ, pozdravi gospodju od mene, i poruči joj da se raspita zašto njen muž nije išao u Suboticu, ako je već trebao da ide. A pošto vidim da ne zna eto reci joj, da gospoda iz Subotice jako dobro zna, da se fakultet ne završava dodelom rešenja, a tom dodelom se ne stiče znanje. Može ovde neko njega da proglasi i za Dr nauka, ali on time neće to i postati. I drugi put ako je nešto zanima, neka me slobodno pozove, ne moraš ti da glumiš majmuna.
– Izvini.
– Ma nema potrebe da se izvinjavaš. A da ne zaboravim juče sam jela samo supu, skuvao mi muž. Jel te zanima još nešto?
– Ne.
– Super, čim ne uspeš da saznaš gde sam bila, javi se.
– Ćao.
– Ćao.
Prosto ne mogu vjerovati koliko se ljudi zanimaju tudjim zivotima vise nego svojim ,pa to je strasno.
E stvarno strašno.
Kakve se sve stvari iskonstruišu od onog “rekla-kazala” to je da se ne poveruje…
Ovo je grozno! Ne mogu da razumem kako tu osobu nije bilo sramota da te tako ispituje?!
Njuškala ne znaju šta je to sramota, oni nemaju svoj život pa se bave tudjim.
Ovo je jedan najbezbolniji primer, proistekao od straha jednog elektrotehničara sa rešenjem Rukovodioca (potrebne kvalifikacije dipl. ing Elektrotehnike) od Hemijskog Tehnologa, one “gadne” ne želim ni da pominjem, njih ne možete ni da zamislite 👿
Prosto neverovatno! E svideo mi se onaj deo sa supom… 🙂
Ma nabrojala sam ja njemu i mnogo više, nego sramota da se sve stavi na blog
Sto mi je poznato.trebala si da mu se najebes majke i spustis slusalicu.govedo bez mozga.djukela. A kazi mi,jel te zvao u vreme odmora,još,marioneta.
E a sto ja volim takve. Obicno se prihvatim pruce i pocnem da mu potvrdjujem i onda sazna i sta je hteo i sta nije pa posle nek se razmislja.
A sta si radila u Subotici ? 😛 Jao ja bas volem njuskala i onda ih tako strasno …. u mozak da im vise nikad ne pada na pamet da zabode nos tamo gde im nije mesto.
He, he … zamislite dokle bi stigla priča da sam prihvatila igru, nema ovde ko da ukapira to.
Deda nije me zvao u vreme odmora, samo iz razloga što on u to vreme spava, inače nisam sigurna da ne bi.
Имаш добре живце. Мислим да не бих могла тек тако да пређем преко таквог једног поступка. Гарант би пале нимало пристојне речи.
Да те зове кући, проверава твоју причу код ТВОГ мужа…
Срамота.
Имају ли људи стида? Погледају ли се икада у огледало и запитају ли се: Ко сам то ја? Шта то, забога, радим? Зар сам стварно толики кретен?
Иначе, жао ми је што си болесна. Надам се да ти је боље.
palanačka posla 🙄 navikne čovek na to, pa i ne primećuje više
Draga AnaJ, tuga u celoj priči je što je zvao prijatelj, ili sam ja mislila da jeste, koji je ladno poverovao tamo nekoj … Nije samo “njuškanje” problem, zabole neke stvari mnogo više. Mogao je na milion drugih načina da sazna istinu, da je naravno hteo, ali očigledno da mu samokontrola nije jača strana. Zavist …. uf.
Da, sad je bolje.
Jaoj PU na neke stvari stvarno čovek ne može da se navikne … 🙁
Ма, о каквој то “истини” говориш, Суске? Шта кога брига где ти идеш, да ли идеш, и са ким?
Неко горе рече да су то “паланачка посла”. Не слажем се сасвим. “Паланачки” менталитет је у питању, а присутан је и у много већим градовима него што је то Бор.
Док сам студирала у Београду, тамо сам баш наилазила на школске примере. Кад год сам улазила у зграду, сама или са неким, морала сам да прођем крај клупе на којој су начичкане седеле старије комшинице, и увек сам осећала као да пролазим кроз скенер. И увек сам у стаклу улазних врата видела како љубопитљиво буље у моја леђа (и у леђа свих који би ту морали да прођу да би ушли у зграду). Сијасет је таквих примера.
Наравно да тога има много више у малом граду какав је Бор, где се људи познају, често се виђају и много су упућенији једни на друге. Онда себи дају за право да се мешају у туђе животе.
Тога има свуда, и на послу (у библиотеци, рецимо):
– Овај нешто често код тебе долази на кафу?
– Да, зашто питаш?
– Ма, ништа, онако…
Катастрофа. Безобразлук. Неимање довољно сопственог посла.
И опет сам ја љута на себе што нисам у стању да ја поставим следеће питање у стилу:
– А шта тебе боли д..е ко мени долази на кафу?
Шта ћеш… Некад помислим да са мном нешто није у реду…
“
šta znam, ja zaista više ne obraćam pažnju, možda zato što slabo sa meštanima komuniciram.
Zuta stampa preko telefona.
Katastrofa.
Sto ne volim te iza ledja njus njus, umesto direktno u lice ako ih nesto zanima.
Ne volim njuškala, ali sam sigurna, da ona nikada ne budu povredjena, i briga ih je da li nekog povrede ili ne. Sa takvim razmišljanjem se verovatno lakše živi. A meni, pa i vama, kojima to smeta, srce bude vrlo često “na pola koplja”.
I na kraju da sam se bar malo potrudila da budem “njuškalo” ne bih se osećala sad onako kako se osećam, posramljeno.
A to je već neka druga priča.
Imam običaj da kažem-Zna se šta mora da se trpi a šta ne. Ako na poslu moram da trpim budale zato što mi je taj posao bitan zbog porodice van njega ne moram uopšte. I nemam nikakvog obzira prema govnarima.
Baš mi se sviđa. Izgleda sam se uželeo tvojih postova. Samo, takve klipane je najbolje zajebavati.
@pdutr
Samo još da naučim i ja da nemam obzira, sve će biti u redu, a do tad … 🙁
@Bane
Pa bih ja ali mi slabo ide 🙁
Drago mi je da si tu 🙂
I meni je…
Bas si bila fina sa takvim njuskalom! Svaka ti cast! Bas je bezobrazan i bezobziran! Fuj!
brate mili plakao sam od smeha…
Pita me danas Prija (Grne):
– Ko je bre taj moron sa Suboticom?
A kad sam joj odgovorila, bilo joj je jasno SVE !!!
Ima svakakvih budala.
Da nisi bila bolesna, pa da ti se prikljucimo i zajedno svi da idemo do Subotice….
A mozda ti i nisi bila u Subotici, mozda si bila u Indjiji, na koncertu????????? Daj broj od tog tvog prijatelja da definisemo neke stvari.
Deda, šta je to bilo u Indjiji? 🙄
Ako uspeš da nam obezbediš autobus, idemo svi do Subotice! Stvarno bih volela da odem do Subotice i do Palićkog jezera. 😀
Možda je ovaj moj prijatelj neki “prorok”
Pa valda bio koncert neki….
A sto se tice autobusa, neznam….jedino neki kombi sa klimom, mozda…
Ma dobar je i kombi, još i ako ima klimu 😀