Sve se nešto mislim da li da objavim i ovaj treći post danas, pa odlučih da nastavim u stilu očajnika. Ako ovo pročita neki teolog briga me, a još ako zasmeta nekim vernicima moj pristup i to me zabole.
Svi znate gde sam i šta sam radila za vikend, tako se dogodilo. Umro mi je deda, star, kažu zli jezici kao biblija, ali meni je deda i meni je žao i meni je sve ono što nikome ne može da bude ko mu nije bio blizak.
Deda je bio u kući. Gospodin pop je okasnio na opelo 50 minuta. Ono što je “radio” možda je nekome ličilo na nešto, meni…. U celoj toj gunguli, on odvaja ukućane i moli se za zdravlje …. i nije važno što ne razumem, stiže auto i bukvalno trkom ubacuju sanduk u njega. Moj otac se umalo nije srušio.
Zakazano opelo u 12h, u kapeli. Sahrana u 13h. Pop stiže sa malim zakašnjenjem od 30 minuta. Kreće da “peva”, više priča nego što “peva”, i kreće da mu zvoni mobilni. Nema nameru da ga isključi, nego malo peva u njega, da valjda onaj čuje gde se nalazi i vraća ga u džep. Mobilni zvoni opet. On ponavlja proceduru i na naše prostrelne poglede isključuje ga.
Zbrda zdola smandrlja ostatak …. i kolona može da krene.
Nekome ko je star, kao što je moj deda, ne mogu školski drugovi da dodju na sahranu nego su tu bili prisutni uglavnom rodjaci. I to bliski, kojima je bio drag. Stigli iz cele Srbije.
Pre polaska pop telefonira i 5 minuta razglaba sa osobom sa druge strane žice, a zatim nama objašnjava zašto je taj neko zvao. Pevao je 1 minut, a onda je krenuo da komentariše natpis na sestrinoj majici. A ko je taj misteriozni čovek na slici. Mislim moja sestra u šoku, ne kapira popa, valjda je hteo da nas impresionira što je znao da prevede natpis sa engleskog.
Kolona se kreće, peva minut, a zatim kreće da prevodi natpis sa nečije druge majice (ne moje, ja nosim isključivo teksas). Niko ga ne kapira, svi ćute pop priča i komentariše kako je ovo verovatno pisao neko ko ne zna dobro engleski ??? , jer nije čuo za sleng verovatno.
Mislite li da sam u tom trenutku osećala tugu, NE da sam mogla ubila bih ga! BES, BES … i samo bes !!!!
A onda će ujutru neko da se namršti i ja treba da se potresem što je ustao na levu nogu. Ma zabole me …. Žalite se direktoru, a ako od vas neko ima mooda, pa i neki razlog … izvolite gospodo draga … čekam.
A pop ? ….. ako vi imate neku lepu reč, a vi napišite ….
Ja sam davno prestao da se nerviram zbog popova. Toliko sam puta čitao i pisao po raznim blogovima i forumima o njima da više nemam snage da komentarišem njihove bezobrazluke. Moram samo da ponovim konstataciju da su popovi više uradili da ogade Srbima Veru nego Turci za 500 godina plus komunisti za 60.
Sta da ti kazem, osim da zbog takvih -ozenih se u crkvi posle deset godina braka, kad naleteh na nekog za koga smatram da dobro radi svoj posao, a on onda prebaci na svog kolegu……sreca te i ovaj bese dobar, a zena i ja zadovoljni…
Nemoj vise da pises o ovome, mogu da ti ukradu koncept za snimanje nekog domaceg filma o tome, posto nam domaci filmovi na verodostojan nacin opisuju takve dogadjaje …
Jos jednom, zao mi je ,ali pre svega zbog smrti tvoga deke, a o ovima, nek im je alal …
Ponadala sam se da će se oglasiti još neko da me demantuje, ali izgleda da sem dede nema nikog ko je imao dobro iskustvo.
RainDog potpuno si u pravu, ogadili su nam veru, i potpuno razumem ljude koji su neke popove isterivali iz kuća.
Ovaj “naš pop” nas je naterao da pričamo o njima dobrih pola sata, i vrhunac bezobrazluka je da bez poziva obilaze groblja i maltretiraju ljude u stilu “a da vam održim opelo u pola cene”.
Katastrofa!
Pa koliko je to dobro iskustvo kad nisam hteo da se ozenim u crkvi, nego sam cekao deset godina da se nesto promeni na bolje…..proceni sad kakva su moja iskustva.
Deda, ni mi se nismo venčali u Crkvi pre 11 godina. A znaš zbog čega, zato što je u to vreme većina Crkvu doživljavala kao nešto što je “IN”, pričam o mom okruženju. Nisam ja sad ni mnogo pametna, niti sam nešto specijalno, ali nisam mogla da shvatim da neki koji do juče nisu znali šta je Božić postaju vernici preko noći, ja prosto nisam smela sebi da dozvolim da se svrstam u tu kategoriju.
E sad nakon tih 11 godina, više je razloga da mi to nikada ne padne na pamet u životu da uradim, nego da uradim.
Mene zanima, iz kog razloga ste vi to uradili nakon 10 godina braka. Zašto vam je to bilo potrebno.
Opet se ogradjujem, nemam nikakvu zlu nameru, samo me zanima. Niste jedini, i sve koje sam do sad pitala nisu imali neki poseban razlog, odgovarali su uglavnom sa :
– Eto, tako nam “došlo”.
Da bi meni nešto tako “došlo” ili da bi mi bilo šta “došlo”, mora da postoji valjani razlog. Koji je vaš?
Pa da krenem iz pocetka: prvo ja nisam hteo da se vencamo zato sto sam imao loseg iskustva u trenutku kad se moj drug zenio a ja vuko pijanog popa sa pola sata zakasnjenja, e to me bas iznerviralo…
A onda za petogodisnjicu braka, palo mi na pamet pa kupim ponovo nove i lepse burme zeni i meni….
E za deset godina, nisam imao nikakvu ideju, a promenile su se neke stvari u borskoj crkvi, pa rekoh zeni a ona pristala da se vencamo u crkvi….Ni njoj a ni meni nije taj dogadjaj nista posebno znacio osim sto smo se podsetili starijih vremena a i bilo nam je lepo u uzm krugu sa kojim smo proslavili…
Napisacu jednom na mom blogu, moje razocaranje iz perioda pre desetak i vise godina vezano za crkvu…
Sta li cemo zena i ja da smislimo za 15 godina braka?
Pa i nije baš da vam nije značio. Deda tvoj razlog je jedini normalan od svih koje sam do sad čula.
Potvrda ljubavi!
Oduševiš me svaki put. 😀
A za 15 godina, smislićeš ti već nešto 😉
Čitao sam da je Crkva Hristova nevesta i da je to neraskidiva celina.Znači ne može se verovati u Boga i ignorisati Crkva.To kao ne funkcioniše.Ali šta misliti posle ovakvih ispada sa popovima.Ja mislim da je Bog iznad svega, i verujem, a Crkva je ipak zemaljska stvar.Očigledno.
Da, čak i previše za moj ukus.