Pravila sam te od misli
Od parčića
Prosutog meseca
Bio si tih
Gotovo nečujan
Srebrni ludak
Što mesecom luta
Bila sam ja
Previše glasna
Previše gruba
Pravila sam te od
Usnulih pajaca
Skinutih maski
Što dušu na
Mesec leče
Oteh im sve
I to
Poslednje parče
Pravila sam te od vetra
Što misli hvata
Što mesec prosipa
Što pajaca svlači
Crvenog
Pogleda u pod
A samo me ovlaš dotakneš …
Cim se ne naspavas, pocne da te hvata neka izmaglica melanholije. . . cini mi se da ovo nije prvi put . . .
A čini mi se da neć biti ni poslednji ….
dodir kao lijek,kao nada
kao jedno obecanje
da nisi sama…
🙂
afrodita
Pravila si ovu pesmu cistim srcem i zato je ona ovakva.
Drago mi je sto ponekad pises poeziju.
Afrodita, baš tako, tek se nasluti …
Jelena , hvala.
Nisam znao da pišeš pesme, pa daj da nešto objavimo u mom časopisu. Adresu imaš pa pošalji ako si voljna ( 5-6 )
A bilo bi bolje da sam odabereš ako ti se nešto dopada. 🙂
Imaš kategoriju “Nije za pesnike” pa izvoli 😀
Da znaš da hoću. Vidimo se u štampanoj formi 😉
Samo me molim te obavesti. Ne bih volela da nekog podsetim ni na tren na Koštunicu.
I da, bez web adrese ako je ikako moguće 😀