Kada vam kažu da znate da čitate izmedju redova, onda mu to dodje k’o pohvala. Dešava mi se, kao i svima uostalom, da pročitam nešto i da zaključim ono što je pisac hteo da kaže, a što nije rek’o, i tad sam tolk’o ponosna na moje sive ćelije, da odmah pomislim da ih imam u višku. 🙂
Smešno zar ne?
Elem, da ponekad treba biti selektivan i ne primenjivati poznatu metodu na sve oblike informisanja, to je trebalo odavno da shvatim.
Baš juče sam pokušala da slušam “međuredno”, i upotrebim svu svoju inteligenciju da dokučim najavu za nešto. Čim sam čula nabrajanje naselja, znala sam da će nešto isključiti. Velim nije bitno il’ je voda il’ je struja. Ali vreme isključivanja je trebalo da čujem, a ne da naslutim. Zbog mojih nabeđenih sivih ćelija u višku, ostala sam bez vode. Sreća te sam na najnižoj koti u gradu pa se slilo, za “one” potrebe, ali sam za sve ostalo morala do prodavnice.
Nisi jedina 🙁
Brinem se za sebe….
p.s. Na svu sreću nije trajalo predugo 🙂