so u moru.
Bili su to obični dani
sivi, sumorni i prazni
i bio je dovoljan jedan dodir
da pokrene lavinu
i da iz druge kože izrone
sve laži i obećanja
lomovi i padovi
pojave i pitanja bez mere
bez daha.
Očajna sam rukama vazduh
sakupljala
u uglu usana izgovarala tvoje ime
u dnu oka gledala slike
govorila
hodala
ostavljala tragove
i sanjala.
Često nisam znala gde si
postavljala pitanja
i davala odgovore
molila te da sakriješ te crne oblake
pružala ti ruke
volela
jako.
Onda sam pala.
I zaćutala.
Neka.
Neke slike ne treba da postoje
neke priče se ne pričaju
neke su misli jače
sakrivene
a neke se ljubavi
prosto ne dese.
Jednom će
te ljubavi
ispričati priču
do kraja.
Ti, samo zažmuri i razumećeš.
httpv://www.youtube.com/watch?v=NvWGpgI-Tgs
И ти се распиздила као Махлат…
Rainy night…
…i kao da kiša pada na čitav svet. Na život.
Nisam često komentarisao tvoje pesme javno. Nije ni trebalo. Možda i jeste.
Ovo je naprosto dobro, čak i da te ne poznajem, čak i da nikada nisam pročitao niti jedan tvoj post ili raniju pesmu, da sam slučajno naišao na ovu, na parčetu papira, rekao bih isto, pomislio…
…prosto prelepo. Kišovito. Baš kao život.
Ovo definitivno potvrdjuje da si ti pravi covek kome sam dala svoj glas. 😀
“Neke slike ne treba da postoje
neke priče se ne pričaju
neke su misli jače
sakrivene
a neke se ljubavi
prosto ne dese.”
Ovo je živa istina, činjenično stanje bez premca. Goran Marković je jednom prilikom rekao “Prave ljubavi se nikad nisu ostvarile jer im okolnosti i stvarnost to ne dozvoljavaju. U suštini pridružujem se Banetovom komentaru, delim njegovo mišljenje. Konstantinovo nikako.
Prelepa pesma, i ne nalazim neki komentar koji bi je mogao ulepsati, zato cu da cutim…
Vratih se treci put da odslusam “So u moru”, nemam nigde, a obozavam je! Thank you!!!!!!!!!!
Samo sam svratila da te pozdravim nabrzaka.
Ljubljubac!
Uz Aleksandru se obavezno opustam i uzivam,bas kao i uz tvoje stihove.
Pogresno vrijeme,
pogresno mijesto,
pogresne okolnosti,
ucine da se ne desi potrebna varnica, da se zahukta plam.
Ipak …
Ko zna,
mozda je visa sila
zeljela da okolnosti sazriju,
da svako,
kao pojedinac,
stekne dozu potrebnog iskustva da bi se puzle slozile.
Kako dirljiva pijesma,
iskrena, ljudska,
zar sam drugacije mogla i ocekivati.
imaj lijep vikend. 🙂
Pohvala i ovde
( uocavas da nisam bas neki komentator)
cutim i osecam pesmu.
‘oćeš da me rasplačeš? 😥