Ovo je grad gde se ne prolazi. Nikome nismo usput, i niko nam ne svraća, onako, u prolazu.
Bilo je par puta prolaznika tokom prethodne godine, kada je bio zatvoren put Selište-Zaječar, pa su ljudi iz Paraćina do Zaječara morali preko Bora.
Bor nisu ni videli. Na ulazu u grad se prestroje za skretanje na desno, prođu pored hotela, pumpe, još jedne pumpe u izgradnji, potom skrenu desno i odu.
Ovaj grad nema knjižaru sa knjigama.
U ovim postojećim knjižarama možete kupiti sve drugo osim kjniga i recimo igrice “Monopol”. Oko NG tražismo igru ali je DedaMraz nije doneo, nije imao gde da je ostavi.
Ovaj grad nema sajam knjiga.
Ovaj grad nema pozorište.
U ovom gradu je pre par dana osvanulo “ponovo radi bioskop” kao događaj godine.
Ovaj grad ima grejanje svaki drugi dan. Zbog hladnoće deci se skraćuju časovi, onda kad im iz vrha dozvole da rade, a mi smo kao roditelji prinuđeni da sakupljamo novac da deci kupimo grejalice.
Škola nema para.
Opština nema para.
Opština nema ni rukovodstvo više.
ALi zato imamo ….
Fontanu bez vode.
Biblioteku iznad koje visi opasni betonski blok koji preti da se sruši.
Neravne trotoare tamo gde postoje.
Rupčage na raskrsnicama i ulicama.
Decu koja se ubijaju po kafanam u pola noći.
Decu koja zapišavaju ulaze i roditelje kojima smetaju sijalice u školskom dvorištu.
Komšije koji parkiraju po zelenim površinama i koji kolju marvu ispred zgrada.
Ovaj grad ima sportski centar gde deca smeju i mogu da treniraju odmah nakon što lokalne glavešine završe igrarije, a najranije posle 21h.
U ovom gradu ljudi rade, ali ne zarađuju, neki ne rade i zarađuju.
Većina štrajkuje. Pokradena.
Mnogi ćute, poneki progovore stavljajući glavu u torbu. Divlji Zapad je igrarija …
I svi mi zapravo spavamo.
Da je bar grad sa prolazom, možda bi nas neko i probudio, ovako, molim vas, poželite nam bar laku noć i neko dobro jutro ako se nekada probudimo ….
A vama odgore, što ste nam ubili svaku nadu, želim da vam se sve učinjeno i neučinjeno – vrati! Ništa manje i ništa više.
Imamo i čopore pasa lutalica zbog kojih svaki dan strepim kad deca pođu u školu da ih ne napadnu. Vuka jednom i jesu, ujutru, pa ga odbranio neki čovek. Istraumiralo se dete . 🙁
…i led kojeg nema ko da cisti.. Soli nema odavno za baciti… Bolnica i Dom Zdravlja su puni ko brod !
Tuga…
Ali , sutra je novi dan koji ce doneti svetlo u ovaj nas mracni grad !
Jel` ima rješenja?
Mene sramota kad citam.
Bolje da ne dolaze! U Niš svraćaju, pa onda vide sve što bi kod vas videli da niste tu gde jeste. I onda kad gost krene, ti mu zavidiš što ima gde da ode, i sramota te što je video nešto što i jeste i nije tvoja bruka. Nezgoda sa bedom je što se ne da sakriti…
jako, jako tužan tekst!
tuga..
…tuga… 🙁
@Gaga / @Deda – spisak loših je podugačak :((
@MIlko – Ima! Da se lopovi potrpaju u zatvor odmah nakon što vrate pare!
Da rukovodstvo Opštine počne da razmišlja zašto je tu i d popravi sve što ne valja.
I tu je spisak podugačak …
@Mahlat – Da, obično se stide oni koji ne treba …
@dijica – Našu tugu niti ko vidi, niti hoće da je vidi” Neće ni da je čuje, ni da je podrži nit’ osudi … teže je kad se ignorisan, veruj mi.
A bedu i ne treba sakrivati.
@Beogradoholik, @jelenaartpoezija, @sarah – Još je tužnije 🙁
muka, tuga i sramota.
I nagon za klanjem i bacačem plamena
@Ivana – A što besnim što ste tako mladi zakucani i što su vam vezali i ruke i noge, reči nemam … 🙁
Vidiš, otkad sam pročitao ovaj tvoj post razmišljao sam o tom stanju kod vas u Boru…napisao sam i jedan post o tome, i nadam se da me šefica neće previše trzati zbog moje današnje smanjenje radne efikasnosti 🙂
Mislim da je ključ rješenja-nova percepcija 😉 Koliko god stanje da je teško, užasno…neće biti promjene ukoliko se ne promjeni ta percepcija ljudi koju karakteriše depresija, očajanje, defetizam..Nova percepcija trebala bi da bude zasnovana na filozofiji perspektivizma i energiji optimizma..znam da vjerovatno i nemam pravo da govorim vama u Boru o tome, jer ne živim tu, i nisam svjestan svih činjenica i okolnosti, ali…mislim da negativnim obrascem ponašanja do pozitivnog iskoraka jednostavno ne može da dodje.
Srdačan pozdrav
@Milko, ovo si sjajno primetio! svaka čast!
I stidim se i place mi se.
Mislim da je krajnje vreme za – motke u sake.
Ček, ček pa ti govoriš o Boru ? Ne znam zašto me ovaj tvoj tekst asocira na moj Negotin ? A ove od gore bih spustio malo dole da vidi kako se živi na dnu, da žive kao većina u ovoj državi. Ne treba im veća kazna 😉
Ali ja ipak, i posle svega što si napisala, volim ovaj naš Bor i nadam se boljim danima. E, baš zato i ne ćutimo, već iznošenjem svojih stavova pokušavamo da damo svoj mali, skromni doprinos proterivanju štetočina s vlasti i dovođenja novih, boljih ljudi, koji će znati da cene to što smo ih izabrali da odlučuju o našoj zajedničkoj sudbini.
Neka bezi ko moze, nemam sta drugo da kazem. Tuga i sramota!
Tuzno… i na neki nacin poznato.
Ono sto je jos tuznije u svemu, meni kao laiku koji o Boru zna samo citajuci sve vase blogove jeste – kako je tako lose stanje u gradu koji ima toliko pametnih ljudi? Nisam srela grad sa vise bloggera i ljudi koji imaju sta pametno da kazu.
Mozda je vrijeme da se na svim ovim prostorima ukine ona “pametniji popusta”. Nije nas nigdje pametno odvela…
@Milko / @Beogradoholik
Svaki dan tražim razlog da prošetam gradom. Toliko je teško naći ga, da ne mogu da opišem.
Sem ljudi ničeg nema, a i ti ljudi, sa kojima sam ja u kontaktu, se osećaju upravo ovako.
Sluđeni smo, razočarani i nemoćni.
Iz te nemoći je napisan ovaj tekst. Patetičan. Mučan.
@zelenasoba – Nije jednostavno da se ode a i teško bih podnela da sam dozvolila huliganima da me isteraju iz grada.
@Armagedon – pa vidiš i sam da i pored pisanja ništa ne pomaže. Saterali smo Cara do duvara, al’ mu neko stalno pomaže da ga preskoči.
Da me boli uvo za grad, ne bih pisala …
@Cyber Bosanka – Ima mnogo pametnih ljudi koji se nikada nisu niti će se oglasiti kad vide neku lošu stvar.
čekaju da neko drugi nešto uradi za njih, čak i kad im se predoče sve činjenice i kad sami sagledaju da sve to ne valja, slegnu ramenima i kažu “neću ja, kako bude drugima tako će i meni”
Tada shvatim da sam budala.
Dalje, nikome ne trebaju pametni i pošteni, smetaju im. Svako gleda samo sebe, rešava probleme preko prijatelja, veza, para, rešavajući tako svoje kratkoročne ciljeve a za sve ostalo krive državu i političare.
Sebe nikada ne preispituju, niti se trude da se promene.
Muka mi je već od “pa tako je to danas, ne postoji drugi način”, i mnogi u početku nesvesno, a kasnije sasvim svesno postaju kao oni koje ne podržavaju, za koje vide da su ogrezlli u kriminalu i koje su spremni da osude, uz obavezno naglašavanje da su oni pošteni.
Uuuh…težak i dubok uzdah mi se oteo. Kao da si opisivala neki grad iz Zone sumraka. Žao mi je što je Srbija puna takvih gradova.
Tuzno,zaista tuzno Suske ! 🙁