Rekoh već da je 45 dobar broj, moj lični utisak, niti prerano niti prekasno za početak kampanje. Nemam nameru da ponavljam ono što može da se pročita na zvaničnoj prezentaciji BlogOpena, ali ću pokušati da objasnim šta je BlogOpen, zašto se uopšte organzuje i zašto bi blogeri trebalo da 4. i 5. oktobra dođu u Bor.
U više navrata do sada smo diskutovali na temu “zašto blogujem”, šta je to blog i verujem da su se mnogi od vas zapitali i sami zašto to uopšte rade. Ja o tome razmišljam bar dva puta dnevno, ustvari gotovo uvek kad pristigne neki komentar na tekst koji objavim.
Moje početke znaju svi koji su čitali ovu simple story, i ovog puta neću da se ponavljam, ali činjenica da to i dalje radim govori više od bilo čega što bih možda mogla da napišem kao objašnjenje. To je prosto potreba da napišem ono što mislim u određenom trenutku i da to neko pročita.
Od početka pa do sada, ova priča je prolazila kroz nekoliko faza. Kako sam ja uticala na sam blog, tako je i on uticao na mene. Sve vreme se odigravala jedna uzročno posledična veza, i sada, sa ove distance, ne može sa sigurnošću da se kaže šta je uzrok a šta posledica.
Blogeri nisu samo autori tekstova na blogu, to je moj stav, blogeri su i oni koji redovno dolaze i čitaju sve ono što neko napiše na istim. Tako se ustvari počinje. Komentari na tekst objavljen na blogu nekada znaju po sadržaju da budu jači od samog uvodnog teksta, a cilj uspostavljanja komunikacije biva na taj način ostvaren.
Ja pišem lični blog, a pod ličnim podrazumevam svaki segment života. Na blog beležim svoje stavove, često jako površno prezentovane, o temama i interesovanjima u određenom trenutku. Prolazila sam i kroz detinjstvo, i kroz muziku i politiku i posao i sve ono što utiče na moj život. Cilj mog pisanja je svakako bolji, sadržajniji i jednostavniji život.
Pored ličnih blogova, koji sadrže apsolutno sve što čoveku padne napamet, kao što je ova priča, mnogi od vas na blog beleže svoje stavove o jednoj temi. Ono što oni smatraju vrednim i važnim u muzici, IT dešavanjima, ekonomiji, politici, zdravstvu, televiziji, književnosti … i da ne nabrajam dalje, tema ima milion.
I svi smo tu samo iz jednog razloga, iz potrebe da se naš stav pročita, ako ima potrebe i prokomentariše, i da na taj način ostvarimo saradnju sa ljudima sa kojima inače ne bi bili u mogućnosti da stupimo u kontakt. Na taj način svako od nas koji čita i koji piše blog, zna da li sa osobom čiji blog ili komentar čita ima neka zajednička interesovanja ili ne. Nakon toga može doći na jednostavniji način do dalje saradnje.
U svemu se slazem sa tobom sem u recenici koja glasi: “I svi smo tu samo iz jednog razloga, iz potrebe da se naš stav pročita”
Ne bi se sa ovim slozio jer znam sigurno da ima postova koje si i ti kao i vecina nas napisali samo da bi to iz sebe izbacili i da uopste ti tad nije bilo do toga da li ce te neko citati.
Ja uglavnom pisem onako,za sebe pa ko naidje procitace valjda i srace po meni.
A sto se BO-a tice i ovaj ce bez mene proteci.
tvoj je blog odličan, što kaže proslavljeni Čola u reklami za tekućinu koju nikad ne pije a.k.a. pivo “Ja tu ne b’ ništa menj’o!”
A svi mi očigleno volimo da čitamo tvoje misli…
Keep up a good job! 🙂
Eto moj blog je specifičniji… ja sam jednostavno imala želju da svoju ljubav prema kulinarstvu podelim sa drugima. Jeste, ima gomila takvih blogova i sajtova, moj je možda onako više narodski ( što mi je zaista i bila namera) u smislu da su moji recepti ono što se bukvalno sprema svaki dan … doduše, omakne se i meni neki ” onako” …
Jednostavno sam želela da budem pri ruci svima onima koji možda i nemaju baš toliko vremena da se bakću po kuhinji, prvenstveno zaposlenim ženama, ženama sa malom decom, koje su takođe vremenski ograničene…a i svim ostalim…
Ne idem na fazon dekorisanja i tih fora, bitan mi je ukus, jeste da preko slike ne može da se oseti…ali ko razume shvatiće :))
I što je najvažnije u svemu tome, blog mi zaista jeste posećen, čak i mnogo više nego što sam ja ikada i mislila da će biti, i zaista mi je drago zbog toga, znači da oni što ga čitaju i vraćaju se zaista imaju šta da izaberu za sebe.
Komentari meni ne znače puno, kažem, hvala bogu ima gde da se proveri posećenost, i ja sam zaista srećna zbog posećenosti mog bloga.
p.s. nego mi nešto vruće ovih dana pa ne kuvam…hihihih.. al’ gledam da ne izneverim…
Što se ostalih blogova tiče…. volim da čitam pojedine… i kod tih pojedinih jesam u toku… samo jednostavno nisam od onih koji na svaki post moraju da ostave komentar.
Što bi moja sestričina sad rekla…brate al’ sam se raspisala… hahaha
Eto šta znači biti 5 dana bez neta :))))
Ja i dalje ne znam zašto ga pišem, ali to ne znači da mi ne prija…valjda ponekad preovlada to osećanje i želja da ostaviš deo sebe i drugima….
Koliko se slazem, pokusacu da izlinkujem ovaj post kao obavezno stivo , kod mene na blogu. Cim pre…
Ja sam poceo da pisem blog, samo da bih testirao svoj rad u PHP-u, a ispalo da mi cak i prija, i previse:). Tematika i nije mi bas, ali mi je lepo…
Видиш, драга Сус, поштујем труд организатора манифестације каква је Блог опен, и није да сам мимо света али некако ми све то делује преобично, тако да ћу највероватније заобићи. Можда је у питању неки мој нејасни комплекс. Мени је приликом блоговања, са свим што оно подразумева, најинтересантнија комуникација са квалитетним људима којих нешто и нема у мом стварном окружењу ових дана. Посебно занимљиво питање је избор ових радова за зборник. Који су ту критеријуми и шта уопште значи добар POST? Ја ове моје уносе уопште не схватам као POSTOVE, па стога нећу ни да конкуришем. Верујем да је на блог опену једно лепо дружење са зезањем али 98% вероватноће је да ћу тада морати да радим, а и кад би дошао ко зна какав би то џумбус од осећања изазвало код мене, већ наклапах о томе…
Ma koga je pa briga za bilo šta osim druženja na blogopenu a isto tako i na blogovima….
Тако је Пунки…у суштини…
Blog jedan dobar nacin da se kaze ono sto se ima na srcu.I to jos u jednom dahu,bez remecenja i upadica.Takode, dobar vid refleksije na svoja razmisljanja i dogadaje.Nema nekih sablona,kojih se moramo strogo pridrzavati i daje mogucnost da svako na sebi svojstven nacin ispolji dio sebe i svoj nacin razmisljanja.Daje nam na uvid ogromno prostranstvo razlicitosti i pogleda na zivot i okruzenje.Svaki napisani clanak moze biti podsticaj da prosirimo svoje vidike i da steknemo bolje razumijevanje za razlicitosti,koje su bogatsvo,nikako prepreka.
Suske,pisi i dalje svoju obicnu pricu.Obicno je upravo puno ljepote . 😀
#Zmajček
Naravno da postoje postovi kada ne razmišljamo da li će ili neće TO što smo napisali neko da pročita. Generalno, svi smo mi tu da bi nas neko video. To je doduše moj stav, inače bih otvorila i 10-tu svesku …
Žao mi je što to čujem.
#Danilo
Hvala ti. 😉 Obična priča je sasvim obična, sve i da hoću ne mogu da je promenim.
Što bi rekli i ja volim da čitam vaše komentare na te moje misli.
Nego, da li dolaziš ti u Bor, budući da si već bloger i da si objavljivan na više blogova do sad? 😉
Lepo bi bilo videti te ovde. 😀
#Gago
Ja ne treba da kažem koliko mi je drago što je GRNE on-line. Sve to znaš i sama. Samo tako nastavi.
Što se tiče komentara, ni ja ih ne ostavljam često. Ako na prvu loptu nemam komentar i ne silim se da ga ostavljam. Prosto nekad i ne treba da se komentariše.
I zato sam baš iznenađenja tvojim pisanijem 😉 😀
#Punky
Tako nekako bih ga i ja objasnila. Mada nisam počela iz te potrebe, možda bi bilo preciznije reći “neko me je slagao i uporno lagao da znam da pišem” a ja poverovala …. i tako 😀
#Deda
Čekam 😉
Obećao si nemoj posle da bude “nisam tako mislio, loše si shvatila …
p.s. ja čekam tvoju kampanju, biće bolja od ove – garant!
#miff
Eto vidiš, ja sam počela iz razloga već napisanih u odgovoru Punky-ju, a nastavila zbog interesovanja za taj famozni php. Zanimljivo mi je, i dalje je 🙄 da prčkam po kodovima, da oduzimam i dodajem … 😆
I lepo je 😉
#Konstantine
Mi smo bar o tome pričali više puta, i stvarno mi je žao što nismo, zbog onog krša 👿 , uspeli da se organizujemo i dođemo na druženje. Mislim da bi imao drugačiji stav nakon toga. Ne podrazumevam pod tim da bi nakon druženja sigurno došao, ali ne bi imao otpor off-line druženju.
Kako god, znaš i sam, ja bih volela da te vidim u Boru tih dana 😉
#Punky / #Konstantine
To je suština, ali ako neko želi VIŠE, može i to. Stvar ukusa i izbora. Uglavnom – vredno pažnje!
#Afroditta
Hvala ti na lepim rečima. Nisi se izjasnila, ali pretpostavljam da ćeš nam pružati on-line podršku tih dana.
Kako bih volela da nam se pridružiš u Boru. Možda dogodine – ko zna! 😉
Mogu sa svim što si rekla da se složim. Kako ti reče mogla sam i 10tu svesku da otvorim… možda i 15tu nisam više ni sigurna. Ovako… piskaram, nekako mi lepo, a kad neko ostavi komentar, zapitam se, razmislilm… pisanje po sveskama je jednosmerno pisanje. Uvek sam u pravu, a pisanje na blogu ostavlja mesta i za drugačija razmišljanja od mog i to me baš privlači.
#Charolija
Baš tako, blog je pogodan za razvoj konstruktivne diskusije. Čuješ šta drugi misle i koriguješ svoj stav ako ima potrebe. 😉